Vođenje kroz izložbu „Nevidljive katastrofe“
Nikola Radosavljević (Užice, 1991)
Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu od 2010. do 2020. završio je osnovne, master i doktorske studije. Druge master studije grafike završio je 2022. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja iz oblasti crteža i grafike, među kojima se izdvajaju Velika nagrada Međunarodnog trijenala grafike u Krakovu, Poljska, 2024, Zlatna igla međunarodnog bijenala suve igle u Užicu, 2023, Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 2022, nagrada međunarodnog bijenala grafike u Skoplju, 2021. godine. Učestvovao je na više od 300 kolektivnih izložbi (Holandija, Nemačka, Argentina, Kina, Švajcarska, Rusija, Nepal, Makedonija, Mađarska, SAD, Indija, Grčka, Kolumbija, Bugarska…). Samostalno je izlagao na 43 izložbe u zemlji i inostranstvu. Radove je prikazao na više nacionalnih i međunarodnih kustoskih izložbi. Usavršavao se na rezidencijalnim programima u Pragu, Berlinu, Letoniji… Član je ULUS-a.
Nagrada Veliki pečat 2022.
Nikola Radosavljević, “Roof Studies / Safe from Harm”
Rad Nikole Radosavljevića izdvaja se svojim jakim konceptom utkanim u grafički medij, repeticijom motiva afirmiše balans idejnog i manuelnog. Linorez „Roof Studies / Safe from Harm“ (Studije krova – Bezbedan od povreda) grafika-objekat, već svojim naslovom u sebi kondenzuje elemente sopstvenog privatno-emotivnog diskursa sa poentom tematizacije uloge pojedinca na istoriju kolektiva. Linorez je velikih dinemzija – 200 x 96 cm, inteligentno relizovana kompozicija od 50 istih kvadratnih mikronarativa; svojevrsna slagalica postaje razvijena sofisticirana matrica vizuelnih senzacija u kojima dejstvo zasićene crvene svojim impulsima tonira vibrantna emotivna stanja. U svom aktivizmu Nikola Radosavljević traga za autentičnim svedočanstvom o vremenu referišući svojim projektima i njihovim fragmentarnim kodovima na obrasce ponašanja između realnog i virtuelnog, u mogućem balansu porodičnog i društvenog, pojedinačnog i kolektivnog nasleđa. Nagrada Veliki pečat je jedan od belega na putu autorove individuacije.
Žiri za nagradu Veliki pečat: Jelena Jocić, grafičarka, Vladimir Milanović, grafičar i Sava Ristović, istoričar umetnosti.
Ivana Flegar Stanković (Beograd, 1981)
Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirala je 2005, magistrirala 2009 i doktorirala 2020. godine. Specijalističke studije završila je 2013. na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. Od 1999. izlaže na više od 100 kolektivnih izložbi u 25 gradova Srbije. Od 2005. učestvuje na preko 100 međunarodnih, kolektivnih izložbi u inostranstvu (Italija, Japan, Španija, Francuska, Velika Britanija, Indonezija, Republika Kina – Tajvan, Bugarska, Egipat, SAD, Bosna i Hercegovina, Hrvatska). Organizovala je više desetina samostalnih izložbi u Srbiji i regionu. Dobitnica je više nagrada i pohvala za grafiku i dizajn, među kojima se izdvajaju, Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Beograd, 2023, Velika nagrada izložbe na XVIII Međunarodnoj izložbi Žene slikari, Majdanpek, 2020, Prva nagrada za grafiku na XVII Međunarodnoj izložbi Žene slikari, Majdanpek, 2019. Prva nagrada na 6. međunarodnoj izložbi malog formata, Kulturni centar Mladost, Futog, 2018… Autorka je dve monografije: „Kolagrafija. Eksperimenti u grafici” i „Papirni novac; izrada i falsifikovanje. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a.
Nagrada Veliki pečat 2023.
Ivana Flegar, „Beyond the sea“
Žiri za nagradu Veliki pečat Grafičkog kolektiva na Majskoj izložbi grafike 2023. doneo je jednoglasnu odluku da se ove godine nagrada dodeli Ivani Flegar (1981) za rad “Beyond the sea”, u tehnici linorez. Ivana Flegar je na svom razvojnom putu oslobodila sopstveni kreativni potencijal i upravo ovaj grafički list afirmiše sposobnost komponovanja, koliko i autorski odnos prema matrici. U svom istraživačkom postupku ona je sa jednim posebnim senzibilitetom i svedenošću grafičkog medija tretirala površinu vode, potvrđujući dostignutu stvaralačku zrelost i ubedljiv autorski znak.
Žiri za nagradu Veliki pečat: Nikola Radosavljević, grafičar, Gordana Petrović, grafičarka i Danijela Purešević, istoričarka umetnosti.
