Post Print - stručno vođenje

Stručno vođenje kroz izložbu "Post Print"

06. jul 2024.

Stručno vođenje kroz izložbu "Post Print" sa Mirkom Kokirom, autorom izložbe, 06. jula 2024. godine.

 

O izložbi

Po koncepciji mladog istoričara umetnosti Mirka Kokira izložba Post Print predstavlja radove osam autorki i jednog autora najmlađe generacije sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i Akademije umetnosti u Novom Sadu, koji u svojim umetničkim praksama preispituju idejne postavke umetnosti grafike. Oni u svom radu eksperimentišu sa tehničkim, formalnim i idejnim aspektima ovog medija.

 


Post Print

Post Print

24. jun - 19. jul 2024.

Po koncepciji mladog istoričara umetnosti Mirka Kokira izložba Post Print predstavlja radove osam autorki i jednog autora najmlađe generacije sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i Akademije umetnosti u Novom Sadu, koji u svojim umetničkim praksama preispituju idejne postavke umetnosti grafike. Oni u svom radu eksperimentišu sa tehničkim, formalnim i idejnim aspektima ovog medija.

U duhu nove umetničke prakse i eksperimentisanja tipičnih u oblasti proširenih medija i stvaraoci grafike istražuju na različite načine odnose grafičkog otiska i njegovo odvajanje od zida, izlazak u prostor i korišćenje prostora kao jednog od činilaca rada; u tom kontekstu očito je pomeranje standardnog grafičkog rada ka instalaciji i/ili objektu. Prisutno je eksperimentisanje i sa matricom i shvatanje matrice kao učesnika i vizuelnoj prezentaciji rada koja je jednaka otisku. Sve ove promene u samom estetskom, idejnom i manuelnom procesu, predstavljaju neke od osnovnih problemskih tačaka u radovima učesnika izabranih za ovu prezentaciju. Promena u mišljenju i novo problematizovanje medija grafike, rezultiralo je radovima koji se mogu posmatrati u okvirima termina post print postavljajući grafiku u novim intermedijskim formama. Izložbom se daje jedno moguće kustosko sagledavanje aktuelnih tendencija umetničke grafike među najmlađom generacijom Grafičkog odeska ovog beogradskog umetničkog Fakulteta, a u okvirima sistema savremene umetničke produkcije.

Izlagači/ce: Nastasja Kofileska, Radmila Korać, Marija Kuruzović, Sonja Lundin, Danilo Paunović, Anja Petrović, Lana Katić, Katarina Rakić, Nevena Stojinov.

Izložba se organizuje u okviru obeležavanja 75. rođendana Grafičkog kolektiva i deo je ciklusa “Tradicija za budućnost”.

 

Katalog možete preuzeti ovde


Dnevnik promena

Dnevnik promena - 72. Majska izložba grafike

Od 27. maja do 22. juna 2024.

Grafički kolektiv ove godine obeležava 75 godina delovanja na savremenoj umetničkoj sceni. Profesionalni identitet ove jedinstvene institucije u nacionalnoj kulturi obavezuje na uvid u vitalnost kriterujuma i krucijalne ideje stvarane tokom decenija. Upravo 72. izdanje Majske izložbe grafika, najstarijem projekatu Grafičkog kolektiva, u svojoj dugoj praksi markira umetničku, lidersku i istorijsku ulogu institucije i u svetlu ovog medija. “Dnevnik promena”, indikativan naslov izložbe posvećene umetničkoj grafici, ukazuje da ove godišnje smotre referišu promenu paradigme pružajući uvid u naj/novije tendencije u umetničkoj grafici mladih i najmlađih, ali takođe prati i genezu već afirmisanih autorskih ličnosti. Ovaj svojevrsni “Dnevnik promena” obeležen je radovima velikih dimenzija (2x2m) kao i istraživački projekti otiskivanja matrice (standardne ili digitalne) na različitim podlogama (klirit, metal, tkanina). Interesovanje za grafički medij ilusutruju i cifre sa ovog Konkursa: učestvovalo je 229 autora, a Selekciona komisija odabrala je radove njih 130.

Grafički kolektiv je svoje decenijske rođendane realizovao kao svečanosti radnog karaktera sublimirajući umetničku, kulturnu, moralnu i materijalnu baštinu strukturisanu u vidljiv kulturni događaj. To činimo i ovogodišnjim programima, istorijskim markerima i istaknutim autorskim ličnostima koje su oblikovale istoriju Grafičkog kolektiva ali i nacionalne kulture; postavke izbora iz opusa Slobodana Mašića, Ljubomira Kokotovića i Uroša Toškovića, deo programa “Tradicija za budućnost”, realizovan je u prvoj polovini ove godine.

Žiri za nagradu Veliki pečat 2024: Ivana Flegar, grafičarka, Dragana Palavestra, istoričarka umetnosti i Branimir Karanović, grafičar, sastao se u ponedeljak, 27. maja u 10 časova. Nakon pažljivog pregledanja 72. Majske izložbe grafika, sa 130 izlagača, članovi žirija su ocenili da je izložba veoma uspešna.

 

Olivera Basta Šipka - Pun mjesec

 

Obrazloženje žirija

Olivera Basta Šipka je jednoglasnom odlukom dobitnica nagrade 61. Velikog pečata 2024. za linorez Pun mjesec, nastao 2023. godine.

Olivera Basta Šipka je drugu deceniju prisutna na umetničkoj sceni Republike Srpske, Srbije i regiona, a svojim kontinuiranim radom izgradila je ubedljiv umetnički izraz. Ona kreativne impulse nalazi u prirodnim oblicima koje pažljivom selekcijom transformiše u stilizovane grafičke znakove. U njihovoj fragmentarnosti moguće je iščitavati univerzalne teme identiteta, plodnosti i drugih bazičnih životnih procesa. U radu Olivere Basta značajan je istraživački postupak sa ručno rađenim papirom koji sama stvara i koji postaje unikatna matrica grafičkog otiska. Upravo ovaj kreativni proces daje posebnu materijalizaciju, ton i senzibilitet tipične za njeno grafičko stvaralaštvo.

Školovana na Akademiji u Banja Luci, Olivera Basta Šipka je ostvarila bogatu umetničku praksu. Između ostalog, u Grafičkom kolektivu je samostalno izlagala 2012. i 2017. godine, a 2020. je postala laureat naše nagrade Mali pečat. Ovom današnjom nagradom Olivera Basta postaje 61. član velikog bratstva laureata Velikog pečata potvrđujući sopstveni umetnički integritet.

 

Katalog možete preuzeti ovde


Ričard Erskin

Sa Ričardom G. Erskinom

23. maj 2024.

Autor knjiga
POVLAČENJE, TIŠINA, USAMLJENOST (Clio, 2024) i
RANA EMOCIONALNA KONFUZIJA (Clio, 2023)

Govore
prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović / dr Aleksandra Bubera Ninić /
dr Marina Vicanović / autor
medijator: Darja Pačevski

 

 

Ričard G. Erskin, doktor je psiholoških nauka, klinički psiholog i osnivač relaciono-orijentisane, razvojno-zasnovane integrativne psihoterapije. Sertifikovani je transakcioni analitičar, licencirani psihoanalitičar, međunarodno priznat geštalt psihoterapeut i sertifikovani grupni psihoterapeut. Posebno se specijalizovao u tretmanu klijenata sa opsesijom, disocijacijom, graničnim poremećajem, narcizmom i šizoidnim procesom.

Autor je dvanaest knjiga i brojnih naučnih članaka iz oblasti teorije i metoda psihoterapije. Osnovao je Međunarodnu asocijaciju za integrativnu psihoterapiju. Trostruki je dobitnik nagrade „Erik Bern“ za značajna dostignuća u transakcionoj analizi. Predaje psihologiju i integrativnu psihoterapiju na Univerzitetu Deusto u Bilbau. Direktor je Instituta za integrativnu psihoterapiju.

Knjiga Povlačenje, tišina, usamljenost Ričarda Erskina i saradnika pruža nam sveobuhvatan, precizan i izuzetno rafiniran uvid u fenomen pod nazivom šizoidni proces. Koristeći vinjete iz svog dugogodišnjeg iskustva, autori ove knjige opisuju pokazatelje, metode i tehnike za prepoznavanje klijenata sa problemima koji potiču iz šizoidnog procesa, i pružaju dragocene smernice kako tim klijentima pomoći. Koncept terapijskog usaglašavanja, važnost strpljenja i poštovanja, značaj stava koji ne patologizuje – sve su to delovi nezaobilaznih terapijskih sastojaka u stvaranju isceljujućeg odnosa.

Neophodna za sve psihoterapeute, korisna i razumljiva za širi krug čitalaca, ova knjiga donosi nove ideje i proširuje razumevanje terapijske prakse.

U delu Rana emocionalna konfuzija detaljnom i opširnom primenom „studije slučaja“ Ričard G. Erskin praktično ilustruje kako se osobama koje pate od granične organizacije ličnosti može uspešno i efikasno pomoći. Knjiga pruža ubedljive dokaze da se promenom odnosa prema klijentima – zamenom patološke perspektive u pristupu empatijom, terapeutovom prisutnošću, uključenošću, strpljenjem i punim kontaktom u terapijskom odnosu – mogu postići zavidni rezultati. Autor se, kako i naslov sugeriše, usredsređuje na rane relacione traume i njihov uticaj na celokupno funkcionisanje osobe tokom života.

Terapijski pristup dr Erskina osobama sa graničnom organizacijom ličnosti pomaže da razumeju svoju ranu emocionalnu konfuziju i nezadovoljene relacione potrebe, što im, u konačnici, omogućava da uspostave duge i smislene međuljudske veze.

 


Vođenje kroz izložbu Uroša Toškovića

Vođenje kroz izložbu Uroša Toškovića

22. maj 2024.


Promocija monografije Uroša Toškovića

Promocija monografije Uroša Toškovića iz kolekcije Bojana Krljića

11. maj 2024.

Monografija je posvećena jednom od najvećih crtača XX veka – Urošu Toškoviću prethodniku fantastičnog slikarstva i jednog od članova grupe Mediala.

Svečana promocija knjige u subotu, 11. maja u 18 časova.

Učestvuju:
Irina Subotić, profesor emeritus
Dragan Jovanović Danilov, književnik
Bojan Krljić, kolekcionar
Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti
Ljiljana Ćinkul, istoričarka umetnosti
Danilo Lončarević, glumac

 

 

Knjiga sadrži preko 300 crteža iz perioda 1953 – 1992, koji su u kolekciji Bojana Krljića. Tekstove su napisali eminentni stručnjaci iz sveta kulture iz zemlje i inostranstva kao Matija Bećković, Irina Subotić, Živojin Pavlović, Đorđe Kadijević, Đorđo di Đenova, Žak Vale...

Knjiga sadrži veliki broj dokumentarnog materijala koji se prvi put publikuje. Obuhvata i najopširniju biografiju umetnika do sada. Knjiga je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku.


Uroš Tošković - Mistifikacija sa razlogom

Uroš Tošković - Mistifikacija sa razlogom

29. april - 23. maj 2024.

Uroš Tošković je od ranog detinjstva bio izložen užasima rata i velikom siromaštvu što je uticalo na njegov život i stvaralaštvo. Rano je počeo da se interesuje za umetnost, crtao je mrtve vojnike i konje koje je viđao u svom okruženju. Ove tragične scene stradanja doboko su urezane poetski kod njegovih radova, bliskih estetici art bruta. U njegovom turbulentnom životu Crna Gora, Beograd, Pariz, Amerika, Beograd, sa završnim krugom u Crnoj Gori toponimi su koji predstavljaju razne faze Toškovića, melanholika, čija umetnost referiše na agoniju, bolest, krik, siromaštvo, tragiku individue. Snažno je i njegovo jeretičko ubeđenje prema slabostima građanskog stila života čiji konformizam je razumeo kao gubitak slobode u formama bez suštine. Toškovićevim nekonvencionalnim stilom života stvoreni su mitovi i legende; slikarevi fenomeni su izvornost i istina u otporu prema ustaljenim načinima komercijalizacije umetnosti. Ekspresija crtačke ortografije, linije, forme, boje u sistemu su umetničke tradicije u kojoj je Tošković stvarao svoje delo. Njegovi radovi nalaze se u mnogim muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i svetu.

Veruje se da su mnoga dela izgubljena u brojnim selidbama i nemirima svakodnevne egzistencije i neprilagođenosti. Tokom sedam decenija stvaralaštva izlagao je na oko 50 samostalnih i isto toliko grupnih prezentacija u nacionalnim i internacionalnim okvirima.

 

https://youtu.be/X1Jzp6eLVkE?si=FLNPhksy82ni70FF

 

Povod za ovu izložbu je knjiga, kapitalno izdanje posvećeno opusu Uroša Toškovića; autor Bojan Krljić je svoju kolekcionarsku pasiju posvetio ovoj hipersenzibilnoj i buntovnoj ličnosti, slikaru čovekove sudbine i majstoru magije crteža. Promocija knjige održaće se tokom trajanja izložbe.

Uroš Tošković (1932– 2019), završio je 1952. Srednju umetničku školu u Herceg Novom, a 1957. diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1957. je u Parizu kao stipendista francuske Vlade, gde završava Školu lepih umetnosti. U Parizu ostaje do 1977. gde je imao nekoliko samostalnih i grupnih izložbi. U Grafičkom kolektivu je samostalno izlagao 1960. i 2011. radove iz kolekcije Bojana Krljića. U dva navrata putuje u Ameriku, 1967. u Njujork, a 1969. u Los Anđeles. Od 1977. do 1996. živi i stvara u Beogradu. Odlazi 1996. u Crnu Goru, gde ostaje do kraja života.

Izložba je deo ciklusa „Tradicija za budućnost“ koja fokusira značajne stvaralačke ličnosti koje su kreativnim opusom obeležili istoriju Grafičkog kolektiva tokom proteklih 75 godina, ali i nacionalnu kulturu.

 

Katalog možete preuzeti ovde


Ljubomir Kokotović - Vrlo važan skup

Ljubomir Kokotović - Vrlo važan skup - Izbor iz grafičkog opusa

08. april - 26. april 2024.

U 20 časova održano je umetničko veče posvećeno Ljubomiru Kokotoviću na kojem su učestvovali: Miroslav Kerčov, Zoran Slavić, Duško Kirćanski, Dušan Mikonjić, Stevan Grbić. Moderator: Jasmina Tutorov.

Izložbu je otvorila Jasmina Tutorov, istoričarka umetnosi.

Galerija Grafičkog kolektiva ovog puta predstavlja stvaralaštvo Ljubomira Kokotovića, velikog majstora grafike, kojem su sticaj okolnosti i različite životne pasije i/ili situacije osujetile veća priznanja iz vizure nacionalnog kulturnog korpusa. Ova izložba je kulturološka injekcija koja treba da nas izleči od lakoće zaborava, nemara, i da nam povrati, odnosno nanovo izgradi svest o trajnom, visokokreativnom doprinosu Kokotovića našoj likovnoj umetnosti. Njegov meteorski trag je fagmentarno prisutan na našoj recentnoj umetničkoj sceni i vizuelnoj memoriji savremenika. A do skoro je živeo među nama, gotovo zaboravljen.

 

Ne kaže se tek tako da su umetnici vidoviti. Na svojim grafikama je pored globalne iscrtao i sopstvenu sudbinu. Kao što su i predmeti, akteri njegovih likovnih kompozicija, zatureni i zanemareni, Kokotović je živeo svoje zrelo doba pomalo zatajen u svom selu posvećen novoj pasiji, literaturi u kojoj je takođe bio uspešan. Tokom sedme i osme decenije intenzivno stvara, izlaže, pripadao je eliti naših grafičkih umetnika, onih koji su dospeli do svetskih vrhova. Prošetao je Evropom crvenim tepihom, nažalost kod nas skoro nevidljivim zbog nemara i čudne kulturološke otupelosti. Studijski je boravio u Belgiji, Engleskoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, kod galerista uvaženi umetnik, a i likovni kritičari su visoko vrednovali njegov rad. Giorgio Cortenova je o Kokotoviću napisao „Najača ličnost među mladima u celoj Evropi. Umetnik koji nikoga nije kopirao niti je imao svog idola“. Originalnost su mu priznavali svi poznavaoci grafike. Britanski kritičari su ga ubrajali među četiri najzapaženija crtača novijeg vremena, a laureat je šest prestižnih svetskih nagrada i priznanja od „Premio Evropa“ u Sasoferatu (Italija), 1973. preko Nagrade na Internacionalnom bijenalu grafike, Frešen, (Nemačka), 1973. sve do Priznanja na Internacionalnoj izložbi minijature, Seul, Koreja1984...

Požuteli katalozi danas svedoče o njegovim izlaganjima na kolektivnim izložbama sa Pikasom, Dalijem, Gutuzom, Miroom, Šagalom...

Profesionalno, bio je u vrhunskom društvu svetskih umetnika, a paralelno je vodio krajnje uzbudljiv, avanturističko-rizičan privatan život. Ekvilibristika između blagodeti slave i uspeha, i surovog života među žestokim momcima spremnim na sve, najzad ga je zgrozila i uplašila. Ovaj banatsko-lički korifej je intenzivno živeo i potrošio mnoge blagodeti i iskušenja umetničko-boemske Evrope. Stigao do umetničkog vrha čija mu klima izgleda nije baš prijala.

Banatski ličanin odlučio je zato da prekine tu svoju Odiseju „stranstvovanja“ po umetničkim i avanturističkim destinacijama, da se vrati u rodno Banatsko Karađorđevo. Tu je smirio svoje ljudske nemire i pokušao da pronađe spokoj u izvornoj čistoći zavičaja.

Kad se vratio 1977. godine u rodno Karađorđevo, bavio se pedagoškim radom i još jedno vreme radio je grafiku i dobijao i nacionalne i međunarodne nagrade; 1977. Nagrada na Internacionalnom bijenalu grafike, San Francisko,1979. Nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 1982. Nagrada na Četvrtom bijenalu crteža, Klivlend, Velika Britanija,1983. Nagrada na Šestom bijenalu crteža, Klivlend, Velika Britanija...) a izlagao je do 1991. uglavnom na izložbama u inostranstvu.

Potom je počeo da piše jer je, u jezgru svog umetničkog bića, osećao nemire i izazove za koje je pomislio da može da ih strukturiše jedino kroz jezičko pletivo. Napisao je dve knjige proze „Gud baj Brodvej elo Vrans“ i „Trčanje za svojom senkom“. O njegovom književnom delu Zoran Slavić, priređivač prvog rukopisa, komentariše: „Kokotović je samosvojnost svog umetničkog bića jednostavno preneo iz sveta likovnosti u ambijent jezika, zadržavši duhovitost, sažetost i bliskost karikaturi“.

Ali vratimo se na kreativne početke ovog likovnog velikana, pomalo neobične istorije, kao što je uostalom bilo sve u njegom životu. Naime na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu studirao je slikarstvo u klasi profesora Zorana Petrovića, zavšio 1962. godine i nastavio specijalizaciju slikarstva kod profesora Ljubice Sokić, Zorana Petrovića i Stojana Ćelića, da bi se, po završetku studija, opredelio za grafički likovni izraz. Kokotović je već na Akademiji pokazivao posebnu sklonost ka crtežu a prof. Petrovića svog studenta u tome nije sputavao, jer je bio čovek krajnje liberalnih shvatanja i dopuštao je studentima da razvijaju svoja kreativna interesovanja. Profesor Stojan Čelić podsticao i insistirao na ovom Kokotovićevom talenatu, shvatajući da crtež najviše odgovara senzibilitetu i potrebama njegovog bića. Sticanju grafičkih znanja doprinela je specijalizacija mladog umetnika u Briselu na Visokoj školi arhitekture i vizuelnih umetnosti.

Kokotovićevom maestralnom crtačkom umeću savršeno je odgovarala tehnika linogravure, u to vreme dominirajuća tehnika u radovima umetnika Beogradskog grafičkog kruga. Našao je on tu, po završetku Akademije, svoju kreativnu sabraću čija je zajednička težnja bila traganje za novim likovnim znakovnostima onim, što su tada unele savremeni duh u srpsku grafiku. U ovom okruženju formirao se i stasavao sa grupom kreativnih, ambicioznih, individualaca koji su pronašli svoj izraz u „novim oblicima figuracije (Živko Đak, Miodrag Rogić, Milan Stanojev...). Marija Pušic o njemu 1970. piše “crtački nerv odlikuje i Ljubomira Kokotovića koji se u okviru figurativnih tendencija izdvaja posebnošću tematike pa i grafičkog tretmana svojih kompozicija.“

„Živeti, izgovaram tu reč a ne znam njeno značenje“. Ova Beketova rečenica kao da progovara sa Kokotovičevih grafika. Zaboravljeni, napušteni predmeti koji čekaju – ništa, kao u pozorištu apsurda. Oni tavore u svetu u kome vlada prazno vreme izgubljenosti. Cipele, bicikli, stolice, flaše.. ti pasivni, gotovo neprimetni rekviziti života, dobijaju na ovim grafikama iznenađujuće značenje, postaju subjektivističke parodije ljudskih sudbina. Upili su u sebe promašene živote svojih vlasnika. Kokotovićev crtež, poput seizmografa, registruje stanja koja su iščašeni životi i sudbine vlasnika utisnule u predmete. To je tako ubedljivo, da pasivni rekviziti ožive i samo što ne progovore, ne zavape o svojoj ostavljenoj ništavnosti.

Oblici su iscrtani gipkom linijom koja se superiorno poigrava sa njima. Vođena sigurnošću ruke ali i hirovitošću umetnikovog nemirnog duha, linija deformiše, izobličava, preoblikuje, poružnjuje i kao na klackalici pomera ekspresivno-karikaturalnu ravnotežu. Ironično-humorno, poput dominantnog začina, daje aromu ovim grafikama i bitno doprinosi ubedljivosti na jedan svojstven način, koji zatvara krug komičnog i tragičnog.

Linija je u večitoj avanturi, pa na kompoziciji nastaje bezbroj varijanti istog predmeta. Autor u svojoj kreativnoj zaigranosti nikada dva ista oblika ne ponavlja. Ishabani i bezvredni, svojim nagomilavanjem stvaraju „izobilje“ besmisla postojanja. Sakupljaju se panično u grupe nekad haotične, nekad neznano organzovane, uvek groteskne. Svaki taj predmet zatvoren je svojom usamljenošću, svojom otuđenošću i zato ne postoji mogućnost međusobnog sjedinjenja. Nemogućnost bliskog dodira ostavlja bezdan praznine koja se širi neomeđenom prazninom papira.

Moćnom linijom pojednostavljeni vizuelni prizori progovaraju jezikom simbola, aluzije, metafore, sve sa prizvukom podsmeha, ironije, svedočeći o globalnom duhovnom beznađu.

Kokotović je „prošetao“ svetom ali zavičaj je bio trajno naselje u ovom nesvakidašnjem umetniku. Najveći deo života proveo je u Karađorđevu, među svojim Ličanima. U traganju za korenima i pitoresknim specifičnostima svojih sunarodnika napisao je, arhaičnim ličkim dijalektom, knjigu pripovedaka „Gut Baj Brodvej elo Vrans“.

Priređivač ove knjige Zoran Slavić komentariše „Upravo ta rustikalna jezička književna verzija daje ovoj knjizi izuzetan šarm“. Kokotovićevu potrebu za osmišljavanjem sadašnosti kroz vekovno trajanje vidimo i po zbirci preslica iz Like koje je, kao dragocenost, godinama skupljao i čuvao. Preneo ih je i u grafički ciklus „Lika“. Taj etno artefakt ima za umetnika posebno značenje, postaje kultni objekat, iz kojeg progovaraju preci, dopiru zvukovi minulog doba u čijim odjecima autor traži sebe. Realno se pretvara u simbolično. Preslica, misteriozno-sentimentalni predmet spreman je za Kokotovićev stvaralački ritual.

Unutar plošne figurativne forme preslice islikani su krajnje precizno, metodično, minijaturni apstraktni motivi u obliku geometrijskih i vitalističkih oblika, pa je sve to raskošno umnoženo i na kraju sabrano u kompoziciono jedinstvo. Linija, sa svojim bezbrojnim bravurama, stvara ornamentalnu strukturu koja poprima sklopove muzičkog kontrapunkta. Umetnik (pre)poznaje lozinku simbola, pa su ti magični oblici, krugovi, spirale, krstovi... “pročitani” kao znakovi koji prerastaju opsenu vremena i preko kojih se prošlost i sadašnjost prepoznaju jedna u drugoj. Pred nama je moćna, životvorno pulsirajuća likovna relikvija.

Ljubomir Kokotović je na jednom ciklusa radova potpuno napustio figurativnu formu i približio se u apstrakciju. indikativno, ta promena se vezuje za njegov boravak u Umetničkoj koloniji Ečka,1968. godine. Tada je umetnicima, učesnicima Kolonije, postavljena tema „Zrenjanin i okolina“. Kao odgovor na “zadato” Kokotović radi dve asocijativno-apstrakne linogravure nazvane “Suncokreti posle kiše“, nastale iz njegove emotivne i vizuelne prisnosti sa motivom. Na kompoziciji se sve postiže nemirnom, treperavom, nervaturom linija. Izlomljene, isprekidane, čas oštro povučene, ekpresivne, čas tanano bespomoćne, one su tragovi osetljivosti svesti i ruke. Refleksija duhovnog stanja autorovog pred umirućem biljem. Linije se razuđuju, ukrštaju, prepliću, sledom nekog haotičnog ritma. Tragajući dalje za novim igrama ritmičkih struktura autor doseža na linogravuri „Ritam“ 1968. godine potpuno apstraktnu kompoziciju. Spletovi spontano, nervozno povučenih linija i izbockane tačkice su na kompoziciji u dinamičnom i tenzičnom komešanju. Kokotović je na ovoj linogravuri dostigao potpuno oslobođen likovni izraz, a po meri lične osetljivosti.

Ovom maestru likovne umetnosti, kome je linija bila osnovno izražajno sredstvo i podsticaj za kreativne uzlete, 1982. godine dodeljena je nagrada „Veliki pečat“ Grafikog kolektiva Beograd. Tada je napisano sledeće obrazloženje: “Nagrada se dodeljuje Kokotoviću za neobičan izbor ikonografskih znakova u kojima se očituje lucidnost autora savremene poetike koji neguje poseban grafički izraz u tehnici duboke štampe“. Evo maestra danas, tu u Galeriji, na jubilarnoj 75-oj godišnjici Grafičkog kolektiva.

Jasmina Tutorov

 

Među umetnicima čije stvaralaštvo predstavlja značajan autorski segment u drugoj polovini XX veka izdvaja se opus Ljubomira Kokotovića (1936 - 2022).

Izložba "Vrlo važan skup" povod je da se kroz durbin novog milenijuma mapira stvaralački doprinos tog jedinstvenog umetnika. Kokotovićeva mladost obeležena je brojnim putovanjima i selidbama, od rodnog Banatskog Karađorđeva do Beograda, Brisela, Londona, Amsterdama, Rima, Pesara… a taj tok izuzezetno kreativno uspešan, obeležen je i izazovima boemskog / avanturističkog života, utišan je i promenjen povratkom u rodno Karađorđevo.

Diplomirao je 1962. i magistrirao 1965. godine slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Ipak, Kokotović je svoj vanredni dar za crtanje ostvario u grafici koju je nastavio da studira na Akamediji za dekorativne umetnosti i arhitekturu u Briselu. Već u Beogradu nastaju njegove prve linogravure predstavljene 1965. na debitantskoj izložbi u Grafičkom kolektivu. Likovna kritika je prepoznala novog aktera umetničke scene uvažavajući u njegovoj grafici osobenu fluidnost crteža i kvalitet vibrantnog poteza koje je gorkim humorom i melanholičnom setom sublimirano u ovaj umetnički kredo. Novu figuraciju, aktuelni poetski diskurs, Kokotović je razumeo kao alternativnu formu u vremenu.

Sa beogradske Akademije poneo je u svet izazov linogravure, a opiti sa ovim “gigantskim bakrorezom” nastalim u školskoj praksi, koincidiraju sa istraživanjem vrednosti materijala, njegove strukture i ekspresije na internacionalnoj likovnoj sceni. Linogravura je obeležila Kokotovićevo stvaralaštvo, privlačna kao medij koji je otvoren za eksperimentisanje i izuzetno senzibilizovanu rukopisnu ortografiju.

 

https://youtu.be/Es5FxQmgGeQ?si=f8O4JKZgUt5FPr4H

 

Neobičan je izbor ikonografskih znakova u kojima se ogleda lucidnost autora, a u grafičkom postupku izražava vitalnost savremene umetničke estetike. Od grupisanih predmeta, oporog humora i dozom cinizma, on gradi jednu simboličku predstavu sveta. Skupovi i varijacije srodnih oblika – stolice, flaše, bicikli, cipele, kolica, kacige – kao bezlično mnoštvo psiholoških prizora, metafore su o neprekidnom trajanju homo ludensa kroz ponavljanja.

Grafička artikulacija je ostvarena živom linijom, koja je Kokotovićevo osnovno izražajno sredstvo u sistemu po kojem kompoziciona shema izrasta u osoben i prepoznatljiv likovni znak. Potencirani asketizam motiva i njihova britka i provocirajuća vizuelna opservacija u celinama sličnog sadržaja zapravo otvaraju imaginarni prostor drame apsurda beketovskog naboja. Bicikli, ravničarski simbol kretanja ili stolice u sceničnoj atmosferi, česti su motivi. Ti obezljuđeni predmeti su i svojevrsni otisci ličnosti profilisanih psiholoških portreta. I nazivi radova “Ritam”, “Šetnja u krug”, “Vrlo važan skup” ili “Idiotiski izum” sublimiraju put kroz zamišljene svetove i jezike do vizuelnih partitura i muzičkih ritmova Glamočkog nemog kola, nastalog u Lici, postojbini umetnikovih predaka. Velika Kokotovićeva kolekcija autentičnih preslica iz Like poslužila je autoru da njihovu složenu etno-strukturu prevede u zgusnuti grafički zapis. Najplodniji Kokotovićev stvaralački period su sedma i osma decenija XX veka.

 

Ljubomir Kokotović – Vrlo važan skup

 

Njegova intenzivna umetnička aktivnost odvijala se paralelno u jugoslovenskom kulturnom prostoru i u inostranstvu, a izlagao je na relevantnim prezentacijama umetnosti grafike i crteža; od 1963. na Bijenalu Jugoslovenske grafike u Zagrebu do 1991. na Internacionalnoj izložbi u Torontu. Preko stotinu kolektivnih prezentacija govori o stvaralačkoj posvećenosti i ambiciji umetnika. Dok je kao svetski putnik živeo i stvarao u gradovima Evrope (najduže u Italiji), nastavljao je da gradi sopstveni asocijativni jezik simbola i znakova, spontane eskpresije i specifične atmosfere kojima je prepoznat na međunarodnoj likovnoj sceni. Laureat je brojnih i značajnih nacionalnih i internacionalnih nagrada; od prve u Ečkoj 1967, zatim nagrada na internacionalnim bijenalima u Nemačkoj, Americi, Velikoj Britaniji do priznanja u Seulu 1984. godine. Među nacionalnim priznanjima nagrada „Veliki pečat“ Grafičkog kolektiva 1982. predstavljala je profesionalnu satisfakciju Kokotovićevoj zreloj stvaralačkoj fazi. Samostalno je izlagao (1965 ̶ 2022) na desetak izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i u inostranstvu (1971 ̶ 1975); Amsterdamu, Briselu, Raveni, Bolonji, Rimu, Padovi, Modeni, Parmi, Pesaru. Galeristi, novinari i kritičari na domaćoj i internacionalnoj sceni u svojim osvrtima, recenzijama i autorskim tekstovima imali su veoma podsticajni stav, a između ostalog svrstavan je među najbolje crtače na recentnoj sceni Evrope.

Tako je Đorđo Kartenova, italijanski kritičar pisao: „Uistinu čudnovat pesnički zanos gde dostiže finu atmosferu muzikalnosti osećanja ironije, i savesti vremena sa ovo malo svakidašnje filosofije koja nam pomaže da shvatimo životnu priču.“ Deo Kokotovićeve profesionalne afirmacije je i podatak da je u Raveni, 1972. na izložbi „Mini Arte“ izlagao grafike sa Miroom, Pikasom, Dalijem, Šagalom. Njegove grafike i crteži čuvaju se u muzejskim, galerijskim i privatnim kolekcijama, a kritičarske reference i studijski tekstovi svedoče o autorskoj kreativnoj moći. Povratak u Banatsko Karađorđevo i porodičnu kuću, predstavljao je prelomni trenutak u ovoj biografiji. Postao je omiljeni profesor u Srpskoj Crnji, živeo je van domašaja urbanih tokova, farma ovaca značila je njegov povratak prirodi. Grafike je manje radio i izlagao, ali je počeo da piše.

Bodlerova ideja da je talenat jedinstven, a da su samo ispoljavanja različita, potvrđena je u knjigama „Gut baj Brodvej, elo Vrans“ iz 1996. i „Trčanjem za svojom senkom“ publikovana 2006. godine, koje je kritika pozitivno ocenila. Može se reći da je linogravura zapalila vatru u stvaralaštvu Ljubomira Kokotovića, tehnike koja omogućava bitku u materijalu, i mnoge pasije i borbe koje su obeležile njegov život (izostanak nacionalnog priznanja), postale su više od urbane legende.

Ljiljana Ćinkul

 

Katalog možete preuzeti ovde


Umetničko veče posvećeno Slobodanu Mašiću povodom izložbe "Etika i estetika komunikacije"

Umetničko veče posvećeno Slobodanu Mašiću povodom izložbe "Etika i estetika komunikacije"

Sreda, 6. mart u 19 časova.

Učesnici: Borut Vild, Ješa Denegri, Zorica Kuburović, Slobodan Jovanović, Vlada Mekovic i Igor Feršiši.

Mašić Slobodan (1939-2016. Beograd), arhitekta, grafički dizajner, izdavač, slobodni umetnik. Diplomirao 1964. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Sa Leonidom Šejkom i Marijom Čudinom osniva alternativnu izdavačku kuću 1966. pod nazivom Nezavisna izdanja. Tokom pedeset godina objavio je kao nezavisni i slobodni izdavač nekoliko stotina izdanja u više stotina hiljada primeraka.

Svoj prvi plakat napravio je 1966. za izložbu Radomira Damjanovića Damjana u novootvorenoj Galeriji doma omladine u Beogradu. Sa Savetom Mašić, Borom Ćosićem, Dragošem Kalajićem i Stefanom Bogdanovićem 1968. osniva Studio Structure, radionicu grafičkog i arhitektonskog dizajna. Saveta Mašić je deo kreativnog tima i koautor sa Slobodanom Mašićem. Oblikovao je znak beogradskog FEST-a, grafičku identifikaciju, plakat i katalog pozorišnog festivala BITEF-a, grafički dizajn filmova Rani radovi Želimira Žilnika i Nevinost bez zaštite Dušana Makavejeva; 1972. izradio je scenografiju za Braću Karamazove Dostojevskog u režiji Predraga Bajčetića u beogradskom pozorištu Atelje 212, koja je bila zastupljena u antologiji svetske scenografije druge polovine XX veka. Prijateljstvo sa Dragošem Kalajićem dovelo je do pisanja Manifesta za ujedinjenje Evrope 1972. koji je te iste godine bio izložen na Venecijanskom bijenalu kada je grafički dizajn po prvi put bio izlagan u Veneciji. Mašićevo prijateljstvo sa Jovanom Ćirilovim iniciralo je realizaciju niza plakata pozorišnih predstava u Ateljeu 212 i Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Izlagao je na izložbama u Brnu, Varšavi, Tojami, Parizu, Monsu, Kolorado Springsu, Kilu, Štutgartu, Lahtiju, Sofiji, Ljubljani, Zagrebu, Novom Sadu, Beogradu, itd. Samostalno je izlagao u Beogradu u Salonu Muzeja savremene umetnosti, u Muzeju primenjene umetnosti, u Narodnom muzeju u Kragujevcu. Retrospektivna izložba 2018. u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Dobitnik je Nagrade Bijenala u Brnu / sa Savetom Mašić, nagrade Oktobarskog salona u Beogradu, dve nagrade Majskog salona u Beogradu / sa Savetom Mašić, dve nagrade BIO u Ljubljani.

Zastupljen je u: Likovnoj enciklopediji Jugoslavije izdatoj 1987. u Zagrebu; u ediciji Who is who, objavljenoj u Švajcarskoj, pregledu vodećih grafičkih dizajnera druge polovine XX veka u celom svetu; u World Graphic Design Now, objavljenoj u Japanu, koja obuhvata najveće majstore svetskog plakata u XX veku.


Slobodan Mašić - Etika i estetika komunikacije

Slobodan Mašić - Etika i estetika komunikacije

19. februar - 15. mart 2024.

U ponedeljak, 19. februara u 18h otvorena je izložba Slobodana Mašića, koja svojim naslovom Etika i estetika komunikacije ukazuje na suštinu stvaralačkog diskursa ovog umetnika.

 

Povod. Ove godine Grafički kolektiv slavi svoj 75. rođendan, a delom programske koncepcije fokusira stvaralačke ličnosti i pojave koje su svojim delovanjem postali markeri vremena. Mašić predstavlja jednog od korifeja u oblasti grafičkog dizajna u Srbiji u drugoj polovinu 20. veka. Fenomen Mašić u svojoj pionirskoj misiji i u razičitim kreativnim formama obeležio je i život Grafičkog kolektiva.

Etabliran u kulturnim tokovima ove scene, Mašićeva vitalna ličnost je srećan spoj personalne energije i stvaralačke vizije, kreativnosti i kontinuiteta. U recepciji autorskog dela pratimo različite ali i bliske oblasti: od plakata iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina do prvog nezavisnog izdavača knjiga (Studio Structura i Edicija Nova), od oblikovanja vizuelnog znaka beogradskog FEST-a do grafičke identifikacije plakata i kataloga pozorišnog festivala BITEF….Ovo je samo kratak uvid u delovanje ovog Čoveka-Institucije koji svojom hrabrošću i autonomijom postaje uzor. Svakako, neizostvani deo ovog kreativnog tima bila i Saveta Mašić.

 

https://youtu.be/X5Rl65Pn7f4?si=zOiCie2PlGAEJadA

 

 

Manifestacija KONTAKT čiji su inicijatori bili pored Mašića, Bogdan Krišić i Miloš Ćirić, ustanovljena 1971; danas je među pionorskim poduhvatima sa idejom mapiranja dometa grafičkog dizajna u jugoslovenskom kulturnom prostoru. KONTAKT je tokom svojih šest izdanja (do 1976) predstavljao promotivnu platformu koja animira i predstavlja značajne stvaraoce u ovoj oblasti. Mašić je bio deo istog autorskog tima koji su obnovili Kontak 80-ih godina. U svojevrsnom Durbinu istorije Grafičkog kolektiva poentirana je 1996, kada je promovisanje recentne scene grafičkog dizajna nastavljeno, a danas razvijeno u aktuelni projekat GRIFON u kome je Mašić takođe učestvovao.

Mašićevo prisustvo u istoriji Grafikog kolektiva vidljivo je i u drugim projektima i gestovima - tekstovima, otvaranjima izložbi kada je njegov govornički dar dominirao, a negovano je i prijateljsko druženje kao i podrška i ohrabrenje u oblačnim danima.

 

https://www.youtube.com/watch?v=Pw_jKQ7n25k

 

Slobodan Mašić (1939-2016, Beograd), arhitekta, grafički dizajner, izdavač, slobodni umetnik. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Izlagao je u zemlji i svetu; retrospektivna izložba 2018, Muzej primenjene umetnosti, Beograd; nagrađivan je. Zastupljen je u: Likovnoj enciklopediji Jugoslavije, 1987. Zagreb; u ediciji Who is who, objavljenoj u Švajcarskoj, pregledu vodećih grafičkih dizajnera druge polovine XX veka u svetu; World Graphic Design Now, publikovanoj u Japanu, promoviše najveće majstore svetskog plakata u XX veku.

 

Katalog možete preuzeti ovde