Radionica: Otisni svoju Novogodišnju čestitku

Radionica: Otisni svoju Novogodišnju čestitku

29. decembar 2023.

Na radionici će se pravlti Novogodišnje čestitke tehnikom monotipije i slobodnog otiskivanja, sa profesorkom sa Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd, Jelenom Jocić. Radionica je namenjena deci uzrasta od 7 do 16 godina. Radionica podrazumeva druženje i kićenje jelke, u galerijskom prostoru, sa nastalim radovima.


Radionica: Grafika rečima - kako napraviti grafiku pomoću veštačke inteligencije

Radionica: Grafika rečima - kako napraviti grafiku pomoću veštačke inteligencije

20. decembar 2023.

Radionicu na temu Grafika rečima - upotreba veštačke inteligencije u mediju grafike vodila je prof. Maja Simić; gost radionice je bio slikar Daniel Glid. Učesnici radionice su bili studenti Akademije tehničkih strukovnih studija sa prof. Jelenom Jocić. Radionica je namenjena široj javnosti i mladima.


Prvih 75 - Mala grafika

Prvih 75 - Mala grafika

18. decembar 2023. - 20. januar 2024.

99 autora - 310 radova

Konkurs, izložba i nagrada Mali pečat predstavljaju još jedan način da se savremena grafička produkcija kreativno podstiče i profesionalno afirmiše. I ove godine, velika je koncentracija rukopisa različitih poetskih uporišta; uz bardove naše savremene scene koji održavaju tenziju ove izložbe, nove autorske pojave svakako obnavljaju njenu vitalnost.

Svojim konceptom kompaktne celine, Mala grafika potvrđuje da umetnička praksa i životni ritam mogu biti na istoj strani; pridevi maštovito, duhovito, podsticajno, pozitivno, zabavno, ne/očekivano, dotiču trenutke radosti.

Kalendarski pozicionirana u praznične dane, Mala grafika neguje stav da originalno umetničko delo uđe u svaki dom i kao prigodan poklon animira, obraduje, edukuje i odneguje novu publiku; od 50-ih godina 20. veka do danas ostvarena su različita izdanja ove kamerne izložbe potvrđujući i demokratski potencijal ovog medija benjaminske aure.

 

Još su osnivači Grafičkog kolektiva priređivali prodajne izložbe u vreme novogodišnjih praznika i tako ublažavali dominaciju stereotipnih kič verzija čestitki kuvarica i odžačara na tržištu. Tokom vremena ova kamerna izložba je postala, uz Majsku izložbu grafike, deo kulturnog identiteta, prezentujući realne domete savremene grafičke produkcije i prilika za njeno kritičko sagledavanje.
Može se govoriti i o trendu male grafičke forme i podsećanju na grafičke početke kada je grafika bila prirodno vezana za knjižni format. Kao ravnopravni tok i dominantna teza, održava se stav po kojem je „grafika umetnost minucioznog zanata, male distance, rada za stolom - delo jednog autorovog intimnog prostora, a tako se i doživljava – iz ruke, na čitačkoj udaljenosti“ – kako je zapisao Bogdan Kršić u svom Panegiriku maloj grafičkoj formi.

Umetnička praksa potvrđuje da mala grafika nastavlja da živi kao slobodan grafički list noseći u sebi sve promene kreativne osetljivosti, moć pojedinca i osobenosti određenog grafičkog prosedea. Imajući u vidu da ovaj umetnički format ne predstavlja ustupak ni jednom drugom faktoru sem što je malih dimenzija, Grafički kolektiv je i ove godine raspisao konkurs za Malu grafiku.

Nagrada Mali pečat Grafičkog kolektiva (pandan nagradi Veliki pečat) ustanovljena je 1991. potencirajući i izdvajanjem laureata profesionalnu utemljenost ove izložbe i njen oficijelni predznak. Nagradu Mali pečat 2023. dodeliće žiri: Ranka Lučić Janković, grafičarka, Slobodan Radojković, grafičar, Nenad Nenadović, istoričar umetnosti.

 

Vladimir Milanović - Bez naziva - 2023. godina

 

Žiri za dodelu nagrade Mali pečat Grafičkog kolektiva sastao se u ponedeljak, 18. decembra 2023. u 10h i radio u sledećem sastavu: Slobodan Radojković, grafičar, Ranka Lučić Janković, grafičarka i Nenad Nenadović, istoričar umetnosti. Posle pažljivog pregledanja izložbe Mala grafika ovogodišnja selekcija ocenjena je kao veoma uspešna. Žiri je jednoglasno dodelio nagradu Mali pečat za 2023. godinu Vladimiru Milanoviću za grafiku Bez naziva iz 2023. godine, digitalna štampa.

 

Obrazloženje žirija

Vladimir Milanović je autor koji se izdvaja autentičnim i inventivnim pristupom različitim grafičkim tehnikama kao i doslednim i dinamičnim promenama u okviru vlastitog poetskog diskursa. Jedan je od autora na domaćoj sceni koji je posvećen stalnom istraživanju u okviru grafičkog medija. va kolekcija grafičkih listova i nagrađeni rad iz tog ciklusa otvara prostor za nova promišljanja i istraživanja. Izraz koji je baziran na crtežu svojom plastičnošću poentira smisao crteža i njegovu digitalnu vrednost i u konceptu aktuelnog rada otvara prostor za različita čitanja. Svojom stvaralačkom pojavom na savremenoj vizuelnoj sceni Vladimir Milanović smelo relativizuje i pomera ustaljene granice medija.

Žiri pohvaljuje Mariju Sibinović čije grafike izložene na ovogodišnjoj izložbi ukazuju na potrebu umetnice da eksperimentiše i istražuje.

 

Katalog možete preuzeti ovde


Fearless Creativity Since 2012 - Dragica i Nemanja Nikodinović

Fearless Creativity Since 2012 - Dragica i Nemanja Nikodinović

04. decembar - 15. decembar 2023.

Retrospektiva koja obeležava jedanaest godina postojanja Graphic Beast Studija na samo da slavi vreme i postignuća već predstavlja jedinstvenu razvoja koja se gradila u skladu sa vizijom i stručnošću njenih osnivača.

 

Katalog možete preuzeti ovde


Daniela Fulgosi – retrospektiva grafika - vođenje

Daniela Fulgosi – retrospektiva grafika - vođenje

01. novembar 2023.

Stručno vođenje kroz izložbu Daniele Fulgosi.


Daniela Fulgosi - retrospektiva grafika

Daniela Fulgosi - retrospektiva grafika

30. oktobar - 18. novembar 2023.

Rerospektiva izložba grafika vizuelne umetnice Daniele Fulgosi, predstavlja jedan mogući atorkin rada u ovom medju, koja je danas, ne samo u svojoj generaciji, među istaknutim akterima savremene vizuelne scene.
Više od tri decenije prošlo od kad je Fulgosi započela intenzivnu i zapaženu umetničku aktivnost, a već na samom početku, tokom 90-ih godina, bilo je očigledno da se na likovnoj sceni promoviše snažna i ambiciozna autorska pojava na čijem se amblematskom primeru potvrđuje teza o postojanoj vitalnosti klasičnih medija. Naime, njen poetski diskurs sublimiran u grafikama, crtežima ili kolažima utemeljio je stav da nije reč o rubnim likovnim pojavama. Fulgosi ima kreativnu moć da na najbolji način revitalizuje linorez, linogravuru ili kolaž i sopstvenim primerom demantuje eventualnu ideju o njihovoj medijskoj prevaziđenosti ili istrošenosti. U kontekstu ovako postavljenog stvaralačkog sistema, magistralnom linijom dominira figuracija, a ortografija ovog rukopisa izražava ekspresivan crtež čiji izdanci su veoma uočljivi u mediju grafike. Kritičari su zapažili da žestokim likovnim sredstvima, umetnica ispoljava naboje svoje unutarašnje energije.

Izborom grafika za ovu retrospektivu fokisirane su protekle decenija i svojim idejnim i vizuelnim kodovima ukazuju na reflekije različitih emotivnih stanja i situacija povezanih intimnim signalima stvaralačkog bića. Najčešće, u gro-planu kompozicije je ljudsko lice koje svojim intenzitetom poput jakog magnetnog polja čini realne dimezije ovih radova još većim, a utisku monumentalnosti svakako doprinose optička vizura kompozicije i njen crtački i koloristički dinamizam. Fokusiranjem ljudskog lica u ekranske kadrove upečatljivih bljeskova, autorka kao da vizuelizuje memorijske tokove. Pojedinačno ili udvojeno lice u formi diptiha, kao polje auto/refleksivnih stanja i izraza grča, smeha, straha ili drugih sugestivnih grimasa, na liniji su mogućeg dijaloga, samospoznaje kroz saznanje o Drugom. Isto tako, može se reći da su ove grafičke situacije, pre svega, vizuelno zasićene jedinice, a kao transmiteri selektivne memorije one predstavljaju svojevrsnu enciklopediju privatnog života sa elementima istorije, kulture i umetnosti.

Daniele Fulgosi (1967), diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je 1995. završila i postdiplomske studije. Na istom Fakultetu je redovni profesor.
Član ULUS-a i Grafičkog kolektiva. Od 1990. izlaže na 30 samostalnih i na preko 280 u zemlji i inostranstvu. Za svoj umetnički rad dobila je 15 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige. Radovi joj se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja, Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja Grada Beograda, Wiener Art kolekcije, Muzeja žrtava genocida, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, Grafičkog kolektiva kao i drugih institucija kulture i obrazovanja i privatnim kolekcijama.

 

Grafičko stvaralaštvo Daniele Fulgosi sagledano u vremenskoj vizuri od debitantskih nastupa početkom devedesetih godina do današnje retrospektivne izložbe u novom domu Grafičkog kolektiva pruža uvid u koherentan likovni opus zasnovan na uverenju u moć artikulisanja autorske ideje sadejstvom tela kao primarnog elementa vizuelnog jezika i izražajnih plastičkih vrednosti odabranog medija. Već u najranijoj fazi njena poetika nalazi uporište u bujnoj i energičnoj vitalnosti nepropustljivoj za osećaj rezignacije koje je obeležilo tada mračno vreme društvene i kulturne krize na našim prostorima. Negujući sećanje na odrastanje u duhu bezbrižnije atmosfere prethodnih decenija, zajedno sa mladalačkim entuzijazmom tokom akademskih studija a potom i sa dragocenim iskustvom štampanja grafičkih listova i kreativne razmene ideja u nezavisnom grafičkom ateljeu u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu pod vođstvom umetnika Zorana Marjanovića, Daniela Fulgosi je pronašla ličnu strategiju opstanka i modus dostojanstvenog profesionalnog delovanja. Njena refleksija i bunt protiv nametnute realnosti, umesto kritike spoljašnjih dnevno-političkih događaja, nalaze likovnu formulaciju u vidu istrajnog afirmisanja proživljenog i osvešćenog Ja sa telom / licem kao svojim vizuelnim reprezentom. U tom kontekstu, duh Erosa, označitelja iskonske životne energije, sveprisutan u radu Daniele Fulgosi može se čitati i kao pokretač osnaživanja i desubjektivacije pojedinca u društvenoj hijerarhiji pozicija moći.

“Dominantno svojstvo njenog rukopisa nosi ekspresivan crtež a lice i glava postaju svojevrsni predeli odabranog motiva. Fulgosi insistira na izrazu gotovo dramatičnih personalnih svojstava a nagrađeni rad Razgovor svedoči o poetskoj snazi i znalački odabranim grafičkim tehnikama – linorez i sitoštampa – primerenim autorskoj ideji”, interpretativni okvir i kritičarski stav iz obrazloženja za nagradu Veliki pečat Grafičkog kolektiva 2001. godine sublimira autentičnost likovno kultivisane i pažljivo izgrađene ikonografije . Anfas, profil, potiljak, torzo, leđa i njihovi fragmenti, neretko kadrirani neuobičajenim skraćenjima, predstavljaju sredstva kojima Daniela Fulgosi osvaja površinu grafičke matrice i otiska. Unutar jasnih i čvrstih kontura umetnica upisuje mikronarative strukturirane ubedljivim i veštim grafizmom. Svaka kompozicija je dinamizirana neuhvatljivom igrom između mimetičkog tretmana figure i njenog apstrahovanja nesputanom gestualnošću. Ritam pravilnih tananih, vretenastih ili širokih rezova, kao i razuđenih fragmenata, uz tonske i hromatske odnose, prati podražavanje napete muskulature i površine kože, da bi ih umetnica dekonstruisala posredstvom linija nezavisnog toka i dužine, crvolikih, ameboidnih i trakastih oblika, svetlosnim i bojenim akcentima. Ove samostalne organske forme kao omaž oslobođenoj imaginaciji i izražajnim potencijalima medija grafike uvode nove relacione parametre u logiku optičke percepcije. Svojom masom, volumenima i treperavom teksturom linearnih spletova, otelotvorena materija kreira snažno energetsko i gravitaciono polje koje posmatraču ne ostavlja drugi izbor do direktnog i fokusiranog pogleda. Na granici taktilnog iskustva viđenja, ovaj dijalog u vidu ravnopravne komunikacije relativizuje odnos subjekat-objekat, a u tom procesu i sam posmatrač se može osetiti osnaženo ili pak krhko, ogoljeno i izloženo ispitivanju okom unutrašnjeg sopstva. Likovna i semantička varijabilnost postignuta je ponavljanjem jednog motiva u različitim tehnikama izvedbe – linorez, linogravura, ili kombinacija dve tehnike – sa često drugačijim monohromnim obojenjima fona/pozadine kao integralnog elementa plastičke celine. Serijalnost je vidljiva i u malim ciklusima, tipologijama koje poznatim odrednicama mapiraju fluidne gabarite i geografiju mentalnih prostranstava – Sever / Jug / Zapad, Stanovnik / Uljez, Japanac / Belac / Crnac...

Istraživanje suptilnih nijansi karaktera, temperamenta i psiholoških mehanizama evocira (auto)portretno nasleđe od Rembranta, Halsa i Meseršmita do Bazelica i Frojda. U kulturnom i estetičkom kontekstu današnjice, protagonisti grafika Daniele Fulgosi markiraju i objedinjuju različite i neretko oprečne projekcije na emocionalnoj i duhovnoj skali - bezbrižan ili zavodljiv osmeh, grimasa, afektivni krik, isečak svakodnevne situacije i kinematografskog kadra, meditativni mir i spokoj bez vremenske odrednice trajanja, prevazilaženje individualnog nalik alegorijskoj projekciji sveobuhvatnosti i večnosti. Efekti prostorne i dramske tenzije posebno su naglašeni u dvojnim portretima ( Razgovor, Kagemuša, Gubitnik ) refleksijom i jukstaponiranjem polova individue. Pored referenci iz domena istorije vizuelne i popularne kulture, fotografije iz porodične arhive utkane su u imaginarijum umetnice. Problematizujući teze o postojanosti i promenljivosti lične / kolektivne memorije i moći arhetipova, Fulgosi koristi intimne zabeleške kao vizuelni pretekst izbegavajući dnevnički karakter naracije. Tokom 2000 - ih struktura kompozicija se postepeno usložnjava - portreti se razlažu u delikatne slojeve poentilističkih rastera, ornamentalno linearno klupko prekriva lica ili izlazi iz okvira matrice zauzimajući površinu lista ( Dah anđela, Sećanje, Opsena, Transparentni čovek ). Floralne i srcolike forme najavljuju više lirski intoniranu fazu rada, novi paralelni tok autorskog mišljenja o grafici u kojoj zasićenost forme ustupa mesto pročišćenim kompozicijama dotičući iskustvo stvaralaštva u domenu crteža i kolaža. Površina grafičkog otiska, neretko sa apliciranim prirodnim materijalima ( listići, pupoljci ), postaje eteričan prostor ispunjen prožimanjem različitih elemenata: kolažirani linearni šabloni, apstraktni slikarski potez, motiv dve ruke, fetus / beba, dečiji osmeh / crtež / rukopis... Može se reći da ova dela nastaju na preseku diskretnog i nenametljivog dokumentivanja personalne istorije i projekcije memorije vizualizovane kao svojevrsne ode dodiru, dobu nevinosti i nežnosti.

Suvereno vladajući grafikom i mogućnostima da se samo u ovom mediju iznedri određena pojavnost likovne materije, sirova i vibrantna ekspresija gesta i forme, kao i filigranska delikatnost i rafinman minucioznog rada, Daniela Fulgosi tokom više od trideset godina potvrđuje poziciju autora koji neumorno komunicira o kompleksnosti duhovnih i emocionalnih slojeva unutrašnjeg bića. Humanistički modelovan pogled sa Čovekom u svom centru, ujedno snažnim i senzibilnim, merom svih stvari i naizgled monumentalnom figurom gospodara svakog saznanja i iskustva, a dovoljno bliskom i dodirljivom da se može obuhvatiti pogledom, zagrljajem i uosećavanjem. U tom spoju koji probija uskogrude okvire društveno-normativnih sistema prepoznajemo renesansni ideal modelovanja plemenite individue i elemente Ničeovog koncepta natčoveka u kome se Ja stvara kao umetničko delo i dalje kontinuirano kreira kroz samooblikovanje kao estetički artikulisan proces.

Miroslav Sapundžić

 

Katalog možete preuzeti ovde


Ritam dizajna i umetnosti - nastravnici i saradnici

Ritam dizajna i umetnosti - nastravnici i saradnici

09. oktobar 2023.


Saša Petričić - Beli svet u koloru

Saša Petričić - Beli svet u koloru / A Wide World of Colour

12. septembar - 30. septembar 2023.

Na visoravnima severoistočne Indije raspršile su se ptice i muve zunzare. Kozarka se odupire nadolazećem monsunu. Čak se i prepoznatljiva silueta Tadž Mahala gubi u naletu nepredvidljive klime.

U Nepalu na Himalajima tri žene stoje na vrhu sveta - ispraznile su korpe sa usevima, završile svoj radni dan - dok pod njihovim nogama svet još uvek prodrhtava od nedavnog zemljotresa.

A u Svernoj Koreji, izmučena lica odsutno gledaju kroz izgrebani prozor vagona metro, očima koje pokušavaju da zaborave sva mučenja (nemilosrdnog) prokletog režima.

Svi su oni nedužni posmatrači, koji plove kroz život van njihove kontrole. Pokušavajući da ne propadnu kroz njegove pukotine.

To su ljudi koje sam sretao tokom mog dugogodišnjeg izveštavanja o haosu sveta oko njih, njihov duh utisnut u moje pamćenje..i u okvire mojih fotografija.

Kao međunarodni dopisnik za CBC (Canadion Broadcasting Corporation), išao sam do mesta dalekih, opasnih i zabranjenih za strance. Izveštavao sam o prirodnim katastrofama i konfliktima širom sveta, sreo se oči u oči sa diktatorima, izbeglicama i žrtvama tih događaja.

Ovde sam svoju kameru okrenuo na drugu stranu: prema ljudima koji su ne samo svedoci tragedije kao i ja, već je ona deo njihovog života. Iskra svetla ili mrak u njihovim očima - kazuju sve.

Ponekad lepša strana života probije kroz tamu više očaravajuća nego uznemirujuća. Paleta roze boja japanskog proleća. Crveni zmaj privezan za dečaka na plaži Balija.

Čarobno je videti ljudske duše koja beskrajno vape za nadom u svojim životima.

Saša Petričić

 

 

Katalog možete preuzeti ovde


Božidar Džmerković - Vlasnik sopstvene utopije

Božidar Džmerković - Vlasnik sopstvene utopije

28. avgust 2023.

Četiri decenije Grafički kolektiv živi svoj crno-beli život. Krči put i traži pogodan teren za razvoj grafike.

Povremeno i privremene krčevine pogodovale su da nikne i da se razvija posleratna srpska grafika.

Gluvo doba za grafičko oblikovanje prekinuli su crno-beli zvuci listova prve generacije školovanih grafičara u Beogradu. Pojavio se, kao nahoče, Grafički kolektiv. Sa nevericom, a verovatno i kao teret, prihvatale su ga razne institucije da uz njih živi i raste. Životareći uz institucije, plašio se da i sam ne postane institucija, jer se one, uglavnom, bave likovnim manifestacijama a ne likovnim umetnicima. Manifestacije su parade na grbači umetniaka.

Namera Grafičkog kolektiva je bila i ostaje da traži nove oblike i razloge postojanja; da uspostavi direktne veze sa ljudima koji osećaju potrebu za grafičkim listom i da afirmiše ostale oblasti grafičkog oblikovanja.

Kroz Grafički kolektiv je proteklo mnogo izložbi, a prohujalo je onoliko „pravaca“ i „tendencija“, koliko je bilo autentičnih umetnika izlagača. Jedini pravci koji stalno borave u njemu su samostalni likovni napori za osobena i vredna grafička dela. Zato Grafički kolektiv nikad nije postao provincijska ostava za izlizanu visoku modu.

To je razlog što se za njega vezuju mladi stvaraoci, kojima je ozbiljno školovanje na beogradskim akademijama razvilo zavidnu duhovnu eleganciju, da se sa njom, bez kompleksa kreću kroz vetrometine savremenog stvaralaštva, da se obogate, ali ne i da izgube, niti da izmisle svoju ličnost.

I ova Majska izložba grafike, kao i prethodnih tridesetak, je najava mladih snaga, radost prvog izlaganja, prvih koraka u likovni život – u neizvesnost; izlazak na oči poznavaocima i ljubiteljima grafike, zavidljivcima i onima koji se iskreno raduju tuđim dometima, snobovima i trgovcima... i neumornim selektorima i klasifikatorima...

Sve to treba podneti! Izdržaće i opstaće samo oni koji imaju neizmernu duhovnu potrebu da rade i da nešto o sebi u vremenu koje ih je zadesilo da sadržajno potroše svoj život.

Nema nijednog grafičara u Srbiji čija izlagačka aktivnost nije počela u Grafičkom kolektivu. Malo je onih koji su samo jednom izlagali i otišli. Sve generacije su prisno vezane za Kolektiv i osećaju ga kao svoj dom.

Ovaj dom grafičara je, najzad, registrovan kao samostalna društvena organizacija. Ove, 1988. godine, grafičari beogradskog kruga preuzeli su na sebe svoju crno-belu sudbinu.

 

April 1988.

 

Katalog možete preuzeti ovde


71. Majska izložba grafike

71. Majska izložba grafike

22. maj - 14. jun 2023.

106 autora

Na pitanje šta je umetnička grafika danas Majska izložba grafike je svakako jedinstven punkt koji pruža uvid u recentnu produkciju ovog medija afirmišući različite kreativne osetljivosti i mene bliske savremenom vizuelnom stvaralaštvu.

U kontinuitetu od sedam decenija utemeljena je osnovna koncepcija ove manifestacije sa idejom da se afirmiše i podstiče kreativni dometi u mediju grafike, da se promoviše najnovija produkcija i tako održavaju/neguju neophodne umetničke tenzije, elan i energetski potencijal ovog bratstva. Uritmovani godišnji uvid u grafičku produkciju je i prilika za prohodnost ideja najmlađih generacija umetnika koji svoje prve radove najčešće promovišu upravo na majskim izložbama grafike. Tako se izabranim grafikama pozicioniraju i najavljuju nove stvaralačke refleksije, promovišu se pojedinci jakih kreativnih impulsa, a isto tako, moguće je hronološki prati linije pojedinih, već dobro poznatih stvaralačkih opusa. U isto vreme, izložba je i svedočanstvo o kontinuitetu beogradske grafičke škole u kojoj se različite autorske pozicije dodiruju, nadovezuju, preklapaju, a povremeno hrabrije konfrontiraju i/ili provociraju ustaljene sheme i shvatanja. Poseban kvalitet ove izložbe je i veliki raspon u godištima izlagača (od 87 do 21) potvrđujući da je u kreativnom diskursu moć pojedinca kao i sačuvanoj ili tek rođenoj stvaralačkoj pasiji. U produkciji 106 autora zastupljene su sve grafičke tehnike, standardni ostisci na papiru i drugim materijalima, dominiraju veliki formati radova, a nekoliko grafičkih instalacija problematizuju aktuelna pitanja o fleksibilnim intermedijskim granicama.

 

Nagrađeni rad Ivane Flegar

 

U ponedeljak, 22. maja, na otvaranju izložbe, biće dodeljena nagrada Veliki pečat, ustanovljena 1963. godine.

Žiri za 60. nagradu Veliki pečat Grafičkog kolektiva 2023: Nikola Radosavljević, grafičar, laureat Velikog pečata 2022. godine, Gordana Petrović, grafičarka i Danijela Purešević, istoričarka umetnosti.

 

Katalog možete preuzeti ovde