Slaviša Savić – GEOGRAFIKA
Geografska otkrića u grafičkom dizajnu
9 – 27. septembar 2025.
Slaviša Savić, grafički dizajner i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, obeležava svoju bogatu dvadesetpetogodišnju karijeru samostalnom retrospektivnom izložbom „GEOGRAFIKA“ u Grafičkom kolektivu. Izložba će biti otvorena 9. septembra u 19 časova i trajaće do 27. septembra 2025. godine. Na svečanom otvaranju, prisutne će pozdraviti predstavnici Galerije, a izložbu će zvanično otvoriti Slavimir Stojanović Futro.
Podnaslov izložbe glasi: „Geografska otkrića u grafičkom dizajnu”. Selektovane radove, autor grupiše u četiri celine – Beograd, Balkan, Svet i Svemir.
Slaviša Savić dolazi iz sveta advertajzinga, gde je kao kreativni direktor i dizajner oblikovao kampanje koje su osvajale najznačajnije svetske nagrade. Među njima se posebno izdvaja kultni rad „Beograd je svet“, koji je obeležio manifestaciju Dani Beograda i ostao upamćen kao vizuelni simbol grada. Sada, kroz izložbu „GEOGRAFIKA“, Savić svoje ideje inspirisane geografijom prvi put predstavlja kao samostalne umetničke celine, oslobođene komercijalnih i zadatih okvira – nešto što, koliko je poznato, do sada niko nije radio.
„Geografija je oduvek bila moja inspiracija. Osim što je dala identitet mom radu, omogućila mi je nova čitanja simbola, kojima nema kraja. Moje crtanje granica je zapravo njihovo brisanje. Iskustvo iz sveta advertajzinga, dalo mi je slobodu izražavanja od kojih su neka dovela do neočekivanih otkrića. Ovom izložbom publiku vidim kao saradnika, ne samo posmatrača. Nadam se da će novostvoreni pojam – krilatica naziva izložbe, biti dovoljno provokativan i primamljiv“, istakao je Savić.
Posetioci će moći da otkriju prepoznatljive vizuelne igre, duhovite paralele i radove koji spajaju lokalno i globalno. Izložba je otvorena i za interakciju – gosti će imati priliku da svoje utiske ostave u knjizi utisaka, kako bi se obogatio sadržaj knjige „Geografika”, koja je u pripremi. Autor je za posetioce priredio originalne suvenire, namenjene prodaji. Za sve one koji žele da saznaju više o ovom projektu, svake subote u 13 časova biće organizovano vođenje kroz izložbu sa autorom.
Izložba „GEOGRAFIKA“ Slaviše Savića biće otvorena za javnost u Galeriji Grafičkog kolektiva (Dragoslava Jovanovića 11, Beograd) radnim danima od 12 do 19h i subotom od 12 do 15h.
WELCOME ALIENS, 2009, ilustracija
Tokom višegodišnjeg rada u oblasti dizajna, Slaviša Savić, poznat pod pseudonimom Ideaman, oblikovao je izraz zasnovan na potrazi za paralelama među naizgled nepovezanim vizuelnim predstavama. Njegova praksa podrazumeva oslobađanje poznatih znakova od unapred zadatih značenja i njihovo prevođenje u nove odnose, čime se otvara prostor da posmatrač sam iznova gradi narativ. Iako deluju iz prostora advertajzinga, Savićeva dela nadilaze komercijalnu funkciju i predstavljeni na ovoj izložbi postaju samostalne umetničke celine.
Slaviša Savić diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde danas radi kao profesor. Oduvek zainteresovan za vizuelno stvaralaštvo, svoju odluku da postane dizajner doneo je u trenutku kada je kao dečak ugledao natpis na kamionu koji je prolazio ulicom, ostavljajući snažan utisak umetnosti koju ne morate tražiti u muzejima i galerijama, koja dolazi do vas neposredno i neizbežno. Svoj poziv shvatio je odgovorno ne samo kao profesionalac, već i kao umetnik koji ima moć – zbog prirode medija u kojima se njegovo delo prenosi – da utiče na ljude u prostoru njihove svakodnevice. Zato se u svakom Slavišinom radu nalazi puno humora, lepote ali i duboke i jasne etike. To je istovremeno i ono što Slaviša prenosi i na svoje studente.
Izložba GEOGRAFIKA predstavlja na jedinstven način Savićev filozofsko-estetski kredo. Izložba obuhvata četiri celine – Beograd, Balkan, Svet, Kosmos – u kojima se Savićevi radovi raspoređuju prema geografskim odrednicama. Time se uspostavlja jasna struktura koja olakšava sagledavanje koncepta i pokazuje kako vizuelne ideje mogu putovati od plakata i logotipa do instalacija. Projekat tako ujedinjuje radove nastale u različitim periodima i medijima, ali povezane zajedničkom linijom istraživanja vizuelnih paralela i geografske simbolike.
Idejna i likovna otkrića koja su objedinjena ovom izložbom Savić otpočinje projektom „Beograd je svet“ realizovanom 2008. godine u okviru manifestacije „Dani Beograda”, kada je lajt-motiv izložbe – veliki helijumski balon u obliku globusa, neplanirano odleteo usred oluje, postavši gotovo mitološka slika grada u trenutku političkih previranja. Od tog perioda, nastalo je nekoliko radova koji su vezani za razne platforme grafičkog dizajna.
Poseban značaj ovih otkrića leži u promišljanju odnosa analogne i digitalne kartografije. Analogna mapa pruža pogled na celinu: omogućava sagledavanje jednog grada u njegovim odnosima, proporcijama i širem kontekstu. Ona je, u tom smislu, srodna načinu razmišljanja koji spaja detalj i celinu, nauku i filozofiju, specifično i opšte. Suprotno tome, digitalna kartografija, kakvu danas koristimo na ekranima, fokusira se na tačnost lokacije i fragment, ali retko daje širu sliku. Takav pomak nije bez posledica: kao što obrazovanje i znanje postaje sve više usko specijalizovano i targetirano, a filozofsko promišljanje slabi, tako i digitalna mapa gubi moć da sagleda grad kao simboličku i prostornu celinu. S jedne strane je instant rešenje, pin, dok je sa druge lutanje kao metafora puta saznanja i spoznaje.
Isto tako i u dizajnu i advertajzingu koje je ranije odlikovala kreativnost i lucidnost bliska umetnosti, danas imamo algoritme i samoodržive jeftine šablone. Vraćanjem na analogno, Savić vraća i mogućnost misaone sinteze, prostora u kojem se slučajnost i paralela ponovo mogu čitati kao nosioci novih značenja.
U korenu svakog Savićevog rada je vizija. Vizija prethodi ideji: ona se rađa iz unutrašnje potrebe da se prenese određena vrednost, iz povezivanja sa smislom koji prethodi samom izrazu. Ideja je tek posrednik, način da se vizija pretoči u sliku, reč ili simbol. Upravo zbog toga, Savić je ne samo čovek ideje, već vizionar. U tom smislu osvrnuću se na autorov iskaz da su ova vizuelna otkrića rezultat zapažanja slučajnosti, sa kojim se ne slažem u potpunosti. Naime posmatranje sveta je uvek i čin imaginacije: u umetničkom procesu potrebno je zamisliti nešto da bi se otvorile ove nove mogućnosti mišljenja, čitanja i oblikovanja. To nešto ne mora biti gotov rad ali mora biti vizija drugačije stvarnosti.
U okviru beogradske celine posebno se izdvaja rad u kojem se prepliću mapa grada i mapa sveta. Ovaj postupak se pretvorio u otkriće stvarnih sličnosti u obrisima i rasporedima, podudarnosti koje deluju gotovo nestvarno. Slučajnost prema tome nije pasivna već je umetnik pažljivim posmatranjem pretvara u otkriveni poredak. Tek tada je moguće pronaći analogije koje povezuju lokalno i univerzalno, ono što nam je najbliže sa onim što deluje beskonačno daleko. Fotografije Beograda, povezane sa imenima drugih svetskih gradova, otkrivaju skrivene mreže i neočekivane sličnosti. Tek kada se Beograd zamisli kao svet, rađa se prostor u kojem slučajnost, i sudbina postaju neodvojive.
Balkansku celinu određuje instalacija u kojoj su oblici bivših jugoslovenskih republika i pokrajina raspoređeni u kamuflažnom uzorku. Time se priziva vojna estetika rata, ali i apsurdnost sukoba na prostoru na kojem žive narodi bez bitnih razlika, a ipak razjedinjeni teritorijalnim pitanjima. Savić ukazuje na paradoks: dok se Evropa ujedinjavala, Jugoslavija se raspadala u krvavom građanskom ratu. Istom logikom kojom je Prvi svetski rat na ovim prostorima otvorio dvadeseti vek, tako ga je rat devedesetih zatvorio, ostavljajući trag u kolektivnom pamćenju.
Ono što izdvaja rad Savića jeste sposobnost da uoči podudarnosti koje nisu očigledne. Ideja da je lokalno ujedno i globalno, da jedan grad može da odražava konture čitave planete, daje radu filozofsku dimenziju – kao što se u Beogradu ogleda svet, tako i u svakom pojedincu možemo sagledati zajednicu, dok zajednica u sebi uvek nosi odraz pojedinca. I na kraju postavlja pred svakog posmatrača izazov da oslobodi svoju maštu i da zamisli stvarnost koja verovatno već postoji iz neke možda drugačije perspektive.
Ksenija Marinković
