Oto Jovan Logo – Više od uspešne epizode

06. februar – 25. februar 2023.

Svojim bogatim stvaralačkim opusom nastajalim tokom šest decenija Oto Jovan Logo* je aktivno učestovao u korenitim promenama shvatanja skulpture u jugoslovenskom kulturnom prostoru, a na tom putu kreativnih izazova pronalazio je meru odnosa između tradicionalnog i modernog. Posvećenost i ljubav, talenat i energija, profesionalnost i veliki radni elan neke su od ključnih reči koje osvetljavaju Logovu stvaralačku ličnost.

Pjer Ruvo je 1975. pisao „Oto Logo jedan je od onih jugoslovenskih umetnika, koji sa svojom kreativnošću dodiruju naša najskrivenija osećanja. On je ustvari klasičar našeg mašinskog doba.“ Ipak, danas je manje poznato da je na početku karijere vajar Oto Logo svoj novi stimulans našao u grafici, a zapravo ga je rad u ovom mediju uveo u svet umetnosti o čemu svedoče njegove prve izložbe, nagrade i kritičarske recenzije. „Po završetku Akademije, kao samouk, bavio sam se grafikom jer nisam imao atelje gde bi radio skulpturu.“ Grafička radionica sa litografskom presom u podrumu Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ bila je prva stanica/atelje u kojem su posle školovanja na Akademiji diplomci mogli da nastave svoj rad. Može se reći, Logo nije bio opterećen praktičnim pred/znanjima neophodnim u procesu realizacije umetničke grafike, ali sećao se da mu je u tim zanatskim veštinama pomogao kolega Božidar Džmerković.

Logo je voleo da crta; crtanje na kamenu i procesualnost litografske tehnike, predstavljali su novi kreativni izazov i iskreno autorovo oduševljenje. Skulpturu je nastavio da radi u kuhinji svoje majke. Logova koncentrisanost na umetničku grafiku u odnosu na kompleksan vajarski opus vremenski predstavlja epizodu – od nekoliko godina (1958-1962) – ali 35 litografija svojim poetskim diskursom pripadaju asocijativnoj apstrakciji biomorfnog svojstva bliskoj krilu grafičkog beogradskog kruga. Na prve tri samostalne izložbe 1957, 1959. i 1962. Logo je izlagao skulpture i grafike koje je sinhrono stvarao tih godina. Tako podatak da je na izložbi 1962. predstavio 14 grafika i 14 skulptura potvrđuje logiku idejne bliskosti.

Prvu izložbu u Grafičkom kolektivu 1957. godine otvorio je pesnik Branko V. Radičević i tog 11. decembra svoj govor poentirao rečenicom „Neka ti je srećna plovidba Oto Logo.“ I Logo je srećno zaplovio, a intenzivna izlagačka aktivnost povećavala je vidljivost njegovih ambicioznih radova. Povodom izložbe skulptura i grafika 1962. Lazar Trufunović je u Ninu pisao da „imponuje pre svega svojom ujednačenošću, sigurnom i doslednom sprovedenom koncepcijom“. Tako Skulptura VII iz 1961. ima svoj pandan u grafici, a vrednosti ove umetnosti da „zanatski vešto i umetnički osetljivo realizuje plastične elemente i istakne njihov dramski potencijal“ definisale su prepoznatljiv kreativni kod Ota Loga. O tome da je sopstveni stvaralački integritet pažljivo i sistematično gradio decenijama podseća beogradska retrospektivna izložba održana 1986. godine u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ kada je uz 93 skulpture (1953-1985) izložio i 14 grafika (1958-1961). U recepciji kritičara rad na crtežima i grafikama je deo istog procesa, neka vrsta prologa rada u skulpturi koja pomaže njenom problemskom izoštravanju i percepciji. Svojevrsni dijalog dva medijska toka – vajarskog i grafičkog – odvijao se sinhrono i u idejnom smislu se razvijala kompatibilnost konceptualnog toka. Bez obzira na relativno kratak stvaralački period fokusiran i na grafiku i njenu produkciju, Logov talenat ali i kontekst vremena koje se pominje kao Periklovo doba za grafiku značajno su svojom pozitivnom atmosferom uticali na ekspanziju umetničke grafike u domaćim i svetkim okvirima. To jesu decenije druge polovine 20. veka u kojima je participacija grafičkih disciplina u savremenoj umetničkoj praksi izražena kao svojevrsna žeđ za multipliciranim originalnim otiskom. Na tom talasu je pozicioniran i ovaj segment Logovog stvaralaštva u relevantnim kritičarskim refleksijama i istoričarskim evaluacijama.

Danas se može reći da je u kratkoj vremenskoj epizodi u stvaralačkom smislu ostvaren pun smisao koji je pojačan nagradama i učešćem na relevantnim grafičkim pregledima i bijenalima, kao što je ljubljanski. Dobar početak oglašen je nagradama: Oto Logo je laureat Otkupne nagrade na I zagrebačkoj izložbi grafike 1960. i Zlatne igle ULUS-a 1961. (za Grafiku 17), a Olga Jevrić, Milica Stevanović i Božidar Džmerković bili su članovi Žirija udruženja. Postao je vidljiv njegov udeo na sceni, a vitalistički princip svojom bojom osvajao je tonove i znakove okoline.

Logo je grafike često označavao arapskim brojevima, a u nekim stvaralačkim fazama i skulpture, verovatno sa idejom da se ne shvataju kao metafore u službi posebnih sadržaja već kao sebi dovoljna projekcija za personalno učitavanje traga iskona u asocijativnim formama. Crteži su deo mahom studije za skulpture ali često i sasvim slobodne likovne senzacije koje izražavaju negovan senzibilitet autora. Kao što je izložba Henri Mura u Beogradu 1955. predstavljala posebnu fascinaciju u Logovim formativnim godinama, tako je na putu stvaralačkog sazrevanja i njegove individuacije bio preloman i jednogodišnji boravak u Parizu 1962. godine. Stvaralački izazovi i životne sile u svetskoj metropoli inicirali su značajne odluke, jedna je povratak u Beograd u kojem mladi umetnik veruje u svoju šansu, a na tom putovanju je odlučio i da „žrtvuje grafiku da bi se sasvim posvetio skulpturi“.

Sledećih decenija stvarana je istorija: preko 30 samostalnih izložbi u zemlji i svetu, preko 900 skulptorskih jedinica. Stvaralačka strast vodila je od galerijskih (Logo je govorio štafelajskih) do javnih spomenika, a u zavisnosti od povoda balansirao je donatelovsko figurativno načelo i/ili apstraktno-asocijative forme. Sintezom i dinamikom forme koje asociraju na školjke, ptice, oklopnike, katedrale ili portrete mašina besprekorno realizovane najčešće u bronzi, stvarana je harizma Ota Jovana Loga. Zapitan 2004. Šta je za vas umetnost? odgovorio je: „Kako vreme odmiče sve manje znam šta je to umetnost, ali sve više znam šta sigurno ona nije. Ona je beskrajno nedokučiva. Može se doći blizu nje, treba samo hteti!“

Ljiljana Ćinkul

*Oto Logo je početkom novog milenijuma dolazio u Grafički kolektiv sa željom da ponovo, posle šest decenija, izlaže grafike. Neostvareni dogovor danas ispunjavamo.

 

Katalog možete preuzeti ovde