Mala grafika – Prvih 75
Za vašu kuću i one koje volite (i) u novom milenijumu
Jer grafika je i škola umetnosti/života ali i fluidni prostor duha zaklonjen od vreve užurbanog vremena
Još su osnivači Grafičkog kolektiva, početkom 50-ih godina 20. veka, priređivali u vreme novogodišnjih praznika prodajne izložbe grafika i tako ublažavali dominaciju stereotipnih kič verzija čestitki kuvarica i odžačara na tržištu. Ideje umetnika okupljenih oko Grafičkog kolektiva (i njihov kontinuitet) da originalno umetničko delo uđe u svaki dom i kao prigodan poklon animira, obraduje, edukuje i odneguje novu publiku, prate već osmu deceniju nova izdanja izložbi Male grafičke forme. Tako je tokom vremena ova kamerna izložba postala, uz Majsku izložbu, značajan punkt za prezentaciju realnih dometa savremene grafičke produkcije i prilika za njeno kritičko sagledavanje.
Neosporno, koncentracija izložbi posvećenih ovom stvaralačkom mediju proteklih decenija, uz brojne specijalizovane međunarodne manifestacije, afirmiše otvorenost umetničke prakse grafike malog formata; tako ona nepretencioznim formatom nastavlja da živi kao slobodan grafički list noseći u sebi sve promene kreativne osetljivosti, moć pojedinca i osobenosti određenog grafičkog prosedea.
Svakako, nije reč tek o trendu ove umetničke forme i podsećanju na ranu grafiku kada je ona prirodno bila vezana za knjižni format. U sinergiji njenih prirodnih osobenosti „grafika je umetnost minucioznog zanata, male distance, rada za stolom – delo jednog autorovog intimnog prostora, a tako se i doživljava – iz ruke, na čitačkoj udaljenosti“ – pisao je profesor Bogdan Kršić u svom Panegiriku maloj grafičkoj formi.
Atmosferu izložbe održava i velika koncentracija rukopisa različitih poetskih uporišta; uz bardove naše savremene scene (1949) koji održavaju tenziju ove izložbe, a nove autorske pojave (2004) svakako obnavljaju njenu kreativnu vitalnost.
Činjenica je da nove tehnologije menjaju našu percepciju umetnosti i da živimo u medijski prezasićenom svetu punom tenzija. U tom svetu dominira umreženo društvo koje sve češće komunicira na bezbednoj distanci – elektronskom poštom i/ili sms porukama. Pa gde je tu mesto ekskluzivnom poklonu, umetničkom delu, grafici, malim ljudskim pažnjama, pitaće se neko? Da li relevantni umetnički procesi i strategije njihovog redefinisanja ističu uvek aktuelna pitanja umetničke i komercijalne vrednosti dela?
Uprkos svemu, svojim konceptom kompaktne celine, Mala grafika potvrđuje da umetnička praksa i životni ritam mogu biti na istoj strani; pridevi maštovito, duhovito, podsticajno, pozitivno, zabavno, ne/očekivano, dotiču trenutke radosti. Povodom izložbe Male grafike završavamo takođe Andrićevom misli: Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost…
..A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.
Ovaj Andrićev moto najavljuje autorska svedočanstva nove generacije stvaralaca.
Ljiljana Ćinkul
Žiri za dodelu nagrade Mali pečat Grafičkog kolektiva sastao se u ponedeljak, 23. decembra 2024. u 11h i radio u sledećem sastavu: Maja Simić, grafičarka, Vladimir Milanović, grafičar i Mirko Kokir, istoričar umetnosti. Posle pažljivog pregledanja izložbe Mala grafika ovogodišnja selekcija ocenjena je kao veoma uspešna. Žiri je jednoglasno dodelio nagradu Mali pečat za 2024. godinu Viktoru Mijatoviću za grafiku Lost, iz 2024. godine, u kombinovanoj tehnici. Žiri pohvaljuje radove sledećih umetnika: Aleksandar Botić, Milan Jakšić, Mirjana Filipović Kuruzović, Nikola Radosavljević.
Lost, Viktor Mijatović, nagrada Mali pečat 2025.
Obrazloženje žirija:
Grafički jezik Viktora Mijatovića ogleda se u korišćenju znakova i formi ulične umetnosti, prikaza urbanog pejzaža i pozicije savremenog čoveka unutar dizajnirane stvarnosti. U tom smislu, rad pod nazivom Lost pozicionira čoveka kao centralnu temu, suočenog sa postapokaliptičnim stanjem, praznim prostorom i pitanjem gde i kuda dalje. Nagrađeni rad u svojoj tematici i tehnici deluje u okvirima i tokovima savremenosti i eksperimenta u vizuelnom jeziku grafike, problematizujući poziciju i stanje čoveka u posthumanom dobu. Svojim snažnim gestom, koloritom i formom, pustim De Kirikovskim prostorom, autor uspostavlja jasne relacije na liniji čovek-vreme-mesto. Svojim radom i umetničkom praksom, Viktor Mijatović koristi elemente ovog vremena, savremeni izraz u grafici i daje odgovor na pitanja pozicije grafike u tokovima savremenosti.
