NAGRADA VELIKI PEČAT 1979.
Velizar Krstić, Mušica na zidu

Velizar Krstić, Mušica na zidu, 1978, akvatinta, bakropis, 71×100 cm

Velizar Krstić (1947. Oreovac kod Niša – 2020. Beograd)
Diplomirao je 1972. na Akademiji likovnih umetnosti, klasa prof. Đorđa Bošana, gde je 1976. završio i postdiplomske studije. Kao stipendista Herderove fondacije iz Hamburga studirao je 1973/74. na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Stipendista grčke Vlade na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini 1979, klasa prof. Konstantina Gramatopulosa. Od 1973. izlagao je samostalno (Beograd, Beč, Atina, Rijeka, Torunj, Solun, Pariz…) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Miškolc, Beč, Njujork, Lisabon, Kanagava, Stokholm…) Nagrade/izbor: Nagrada za crtež na izložbi Crtež i mala plastika, Beograd, 1978; Zlatna paleta ULUS-a, 1982; Velika premija Kabineta grafike JAZU na izložbi Jugoslovenske grafike, Zagreb, 1984; Nagrada za slikarstvo na Oktobarskom salonu, Beograd, 1992; Zlatna igla ULUS-a, Grand Prix na 11. Međunarodnom bijenalu grafike, Varna , 2001; Specijalna nagrada Međunarodnog trijenala male grafike, Tokio, 2002. Bio je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavio se crtežom, slikarstvom i grafikom.
Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 1979. godinu dodeljena je Velizaru Krstiću za grafiku Mušica na zidu, 1978, akvatinta, bakropis.
Članovi žirija: Katarina Ambrozić, istoričarka umetnosti, Mirjana Živković, novinarka Politike i Mile Grozdanić, grafičar
3. maj 1979.

Velizar Krstić je svoje crtačke sposobnosti i poznavanje ekspresije raznih klasičnih tehnika, iskoristio da u jednom širem motivskom repertoaru ispolji svoj ekspresionistički temperament. Taj ekspresionizam u odnosu na njegovo slikarstvo ima organizovaniju i stišaniju tenziju, što je uslovljeno i prirodom samih likovnih sredstava. Na finom, rasterski postavljenom fonu, „projektovanjem“ džinovskih formi mušica, kao pod sočivom mikroskopa, autor je prikazao njenu, u ovoj veličini zastrašujuću, anatomsku građu. […] Povremeno, autor ima „neutralan“ stav u prikazivanju nekog, iz pop-arta izvučenog prizora, koji samom potenciranom banalnošću ima značaj poruke…
Lj. Slijepčević, „Grafika Beogradskog kruga“, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 – oktobar 1986) 34.
Krstićevi tematski ciklusi mogu se hronološki pratiti od Klanica i Udesa preko varijacija na temu Odbačeni predmeti, uvećanih Insekata i Glava-porteta do skupina posvećenih Izgonu i Sužnjevima. Ovaj tematski okvir uporedo je prisutan u njegovom slikarskom i grafičkom radu. Osnovne odlike Krstićeve poetike – snažno osećanje dramatičnog, prenošenje senzacija iz mikrosveta u makrosliku multiplikovanjem forme i njenim drastičnim uvećanjem i deformacijama koje slede disharmonični spojevi glave, udova i trupa – bliske su duhu figuracije. Celovitost jedinstvene vizije pretpostavio je intenzivnoj i sintetičkoj predstavi različitih vizuelnih projekcija koje tretira kroz pomeren ugao gledanja i žestok kolorit ekspresioniste.
Lj. Ćinkul, Velizar Krstić, 1991, neobjavljen tekst. Likovna enciklopedija Jugoslavije, Zagreb.
Fantastična figuracija u grafikama Velizara Krstića tokom osamdesetih i devedesetih odvijala se u nekoliko serija. Portreti i autoportreti sa pomerenim, izmeštenim i multiplikovanim segmentima sugerišu vizuelne promene i psihološka stanja. […] U drugoj polovini osamdesetih, potpuno se odvojio od realnosti da bi u tamnim predelima podsvesti i iskustvima nadrealizma našao osnovu za fantazmagorične prizore i spodobe. […] U devedesetim, portreti umrlih […] i depresivna „trupla“ leševa ponovo su na granici irealnog – po deformacijama oblika, a realnog – po asocijativnosti na konkretne situacije i događaje.
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 118.
… Pozicija l’homme temoin (čovek svedok) koju je Velizar Krstić izabrao kao poetičko uporište još na početku svog stvaralaštva varirala je diskurs njegove realističke figuracije tokom protekle četiri decenije, od pop-artističkih sadržaja do ekspresionističke figuralike često prenaglašene dramatike i patosa. Istrajan pred izazovima zategnutog plana i ravne grafičke ploče on je svoje slike, grafike i crteže obeležio ličnim stilom koji funkcioniše kao zatvoreni mikro slikarski sistem, ali istovremeno i korespondira na veoma angažovan način sa slikama i pojavama koje vode poreklo iz makrosveta socio-kulturnog konteksta iz čijeg vizuelnog domena potiču određeni motivi i ideologije dela. […] Velizar Krstić je umetnik jakih emocija i emocionalnih stanja koje podjednako projektuje kako na planu ikonološkog, tako i kroz ekspresiju likovne strukture koju gradi žustrim potezima četke, širokim gestom, hromatikom boja bliskim čistim pigmentima, pastuoznim namazima i karakterističnim kolorističkim i plastičnim ritmovima…
G. Dobrić, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Narodnog muzeja Kragujevac (14. maj – 2. jun 2002)