74. Majska izložba grafike "Posvećeno kontinuitetu i hrabrosti"
74. Majska izložba grafike beogradskog kruga – Posvećeno kontinuitetu i hrabrosti
„Posvećeno kontinuitetu i hrabrosti“ naziv je 74. Majske izložbe grafike, koja će biti otvorena u ponedeljak, 18. maja 2026. godine u Galeriji Grafički kolektiv. Tom prilikom tradicionalno će biti dodeljena i nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva.
Odgovor na pitanje šta je grafika danas i kako danas razumeti grafiku nije jednostavan. Brisanje granica medija, kritičko preispitivanje materijala i procesa (naglasak na procesualnosti i konceptualnosti) i reinterpretacija osnova grafičke umetnosti, opšta su mesta značajnih evropskih izložbi, poput recentnih izdanja Bijenala grafike u Ljubljani ili aktuelnog projekta Frontispiece/Precipice u Portu, u Portugaliji, u kojem učestvuje i naša umetnica Jelena Sredanović.
U tom širem kontekstu pluralizma pristupa, sagledava se i ovogodišnja postavka u Grafičkom kolektivu koja predstavlja jedan mogući izbor savremene grafičke produkcije; izloženo je 148 radova autora iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, uz učešće nekoliko umetnika iz inostranstva. Raspon godišta učesnika od 1946. do 2006. govori o kontinuitetu, istrajnosti i hrabrosti dok prisustvo velikog broja novih autorskih pojava potvrđuje porast interesovanja za medij grafike kao relevantnog i podsticajnog prostora umetničkog izražavanja danas. Na izložbi su prisutni brojni poliptisi kao i grafička rešenja nestandardnih/velikih dimenzija, a pored klasičnih otisaka na papiru, autori eksperimentišu sa različitim podlogama i materijalima. Radovi tako uključuju štampu na platnu, svili, foliji, drvetu i akrilu, kao i vez na grafičkom papiru. Tematska razuđenost ide u korak sa savremenim tokovima i pokazuje vitalne autorske koncepcije, od ličnih i intimnih do društveno angažovanih narativa. Kontinuitet ove smotre (74. godina) govori o trajnosti svojevrsnog umetničkog dijaloga, sposobnosti da kroz više od sedam decenija ona ostane/opstane (na prvoj liniji) relevantno polje susreta različitih iskustava/poetika i ključna tačka razvoja domaće grafičke scene. Preispitujući same osnove grafičkog medija kroz sopstveni identitet i reflektujući globalne promene koje oblikuju savremeno polje grafike, ovogodišnja Majska izložba u Grafičkom kolektivu i njena posveta kontinuitetu i hrabrosti, sasvim sigurno nude jedan od mogućih odgovora na pitanje šta je grafika danas i ovde.
Na 74. Majskoj izložbi grafika 2026. za nagradu Veliki pečat radio je Žiri u sastavu: Milica Bjelanović, grafičarka, Milena Marjanović, istoričarka umetnosti i predsednik žirija Nikola Velicki, grafičar. Posle pažljivog pregledanja radova 148 autora i sužavanjem liste predloženih, većinom glasova doneta je odluka da nagrada Veliki pečat na ovogodišnjoj Majskoj izložbi pripadne Jovanki Mladenović za instalaciju „Entropija pejzaža – između kontrole i greške 01“, eksperiment u kombinovanoj tehnici linoreza na akrilu i papiru.
Jovanka Mladenović (1979) je diplomirala u Beogradu, na Fakultetu likovnih umetnosti gde je magistrirala i doktorirala. Kao stipendista Francuske vlade 2007/2008. na studijskom boravku je na Ecole Nationale des Beaux-Arts u Parizu. Istrajnost i talenat se mogu pratiti iz bogatog CV: učestvovala je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama, rezidencijalnim programima, seminarima i radionicama u Beogradu, Njujorku, Vašingtonu, Pekingu, Parizu, Los Anđelesu, Barseloni, Helsinkiju, Minhenu idr. Dobitnica je više priznanja i stipendija; njeni radovi su u privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Docent je na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Jovanka Mladenović je ličnost dobre percepcije i odnegovanog senzibiliteta. U njenoj stvaračakoj poetici grafika je jedan živi umetnički medij čije su forme slobodne a suštinska pitanja otvorena. Nagrađena grafika izvedena je u tehnici linoreza, ali otisak nije štampan direktno na papiru već je na papir aplicirana stara akrlina boja koja je potom propuštena kroz presu i time je stvoren zanimljiv reljef na koji je kasnije otiskivana matrica linoleuma. Tim preklopima i njihovom repeticijom rad je dobio na ritmičnosti i dinamici. Upravo je taj eksperimentalni pristup, precizno kontrolisan likovnom intuicijom, izdvojio ovu grafičku instalaciju na Majskoj izložbi za nagradu ”Veliki pečat”.
U užem izboru za nagradu Veliki pečat bio je i rad Davida Mlađovića.
Tafil Musović - Zaboravljeni crteži i još ponešto
Tafil Musović – Zaboravljeni crteži i još ponešto
20. april – 9. maj 2026.
U recepciji Musovićevog dela upadljiv je kapital intelektualnog fundusa, afinitet za tradiciju i njena izvorišta, negovanje veza sa kulturnom istorijom, a veliki umetnički uzori – Pesoa, Lorka, Bekman, Bejkon, Učelo, Mazačo, Munk, Tešić, Marčetić – snažno su uporište slikaru u dijalogu o večnim temama identiteta i egzistencije. Reč je o ugroženoj kulturi u čijoj su elaboraciji sintagma egzodus i/ili egzilant, kao markeri vremena, kondenzovani u jak vizuelni znak stanja i pojava; fluidni metaforični refleksi glasa savesti čitljivi su u recepciji arhetipsko-intuitivno-kontemplativnog toka.
Velike radne energije i stvaralačke posvećenosti ovim izborom 55 radova iz opusa slikar obeležava pet decenija od svoje debitantske izložbe u Grafičkom kolektivu.
Indikativan je autorefleksivni Musovićev zapis u katalogu: „Živimo u vremenu bremenitom svim i svačim. Ili, u vremenu u kojem se promalja večna zima. Bez ljudi. Govoriti o zaboravljenim crtežima je momenat prisećanja i istovremeno trenutak kada stvarnost ustupa mesto prošlosti. Imam sreću da moja saputnica u životu, već oko četrdeset godina, nenametljivo prati moj rad. Kada moj crtež počne da šeta s jednog mesta na drugo mesto, ona zna: vreme je da se taj crtež preseli u deo ateljea gde su fioke. Obično u tim fiokama ne držim ništa jer se neke od njih teško otvaraju, tako da me nerviraju. Na ovaj način se veliki deo mojih crteža uselio u neke od tih fioka. Život tih crteža je, putem fioka, produžen u mom zaboravu jer s novim radovima skoro da se potpuno izbriše njihovo postojanje. Moja supruga se jednog dana pojavila, možda pre godinu dana, sa više od sto crteža za koje sam mislio da sam ih uništio. Bio sam prijatno iznenađen. Eto, tako će ovi zaboravljeni crteži, umesto u fiokama, završiti u galeriji Grafičkog kolektiva. Moja žena, Džesika (Jessica) spasila ih je od onog koji ih je nacrtao. (Ipak, ja nisam Gogoljev Taras Buljba.)
Na kraju, kakvi su to radovi? Oni su deo mojih novih radova. Zapravo, to su slike na papiru. Stvarnost je vaga sa dva tasa: na jednom je sadašnjost, na drugom prošlost. Sadašnjost je arogantna i nametljiva i zaboravlja koliko zavisi od prošlosti. Ona nije ljubitelj dijalektike. Saznao sam: postoji jedna tajna ruka, ne tržišta (Adam Smit) već tajna ruka ljubavi koja brine o meni i mom radu.” zapisao je odu Ženi proteklog marta u Amsterdamu.
Razgovor sa Tafilom Musovićem u emisiji Zlatni presek Radio Beograda 2, koji je vodila Tanja Živković 29. aprila 2026, možete poslušati putem sledećeg linka.
Olivera Basta - Kao vreme i kao trag
OLIVERA BASTA - Kao vreme i kao trag
Grafike na ručno rađenom papiru
6 - 18. april 2026.
Olivera Basta je dve decenije prisutna na umetničkoj sceni Republike Srpske, Srbije i regiona, a svojim kontinuiranim radom izgradila je ubedljiv umetnički izraz. Ona kreativne impulse nalazi u prirodnim oblicima koje pažljivom selekcijom transformiše u stilizovane grafičke znakove. U njihovoj fragmentarnosti moguće je iščitavati univerzalne teme identiteta, plodnosti i drugih bazičnih životnih procesa. U radu Olivere Basta značajan je istraživački postupak sa ručno rađenim papirom koji sama stvara i koji postaje unikatna matrica grafičkog otiska. Upravo ovaj kreativni proces daje posebnu materijalizaciju, ton i senzibilitet tipične za njeno grafičko stvaralaštvo.
Grafike Olivere Baste predstavljaju primer ubedljivog umetničkog izraza koji sa dozom optimizma potvrđuje stav o vitalnosti klasičnog grafičkog postupka i neiscrpnosti njegovih estetskih potencijala. Radovi prepoznatljive rukopisne ortografije sa stilizovanim oblicima semena, lista, kapljice ili ploda šljive, svedoče o interesovanju autorke za univerzalne teme plodnosti, rađanja i životnih ciklusa. Umetnica afirmiše ideju o samospoznaji kroz kontinuirano preispitivanje svog porekla, lokalnog životnog i stvaralačkog habitusa, kao i inicijalnih poriva umetničke akcije. Njeni radovi ukazuju na negovanje vizuelnih kvaliteta visoke štampe i bogate likovnosti-teksture ručno pravljenog papira koji su integralni deo njenog autorskog koncepta.
Olivera Basta, rođena 1986. u Banja Luci (devojačko Šipka) diplomirala grafiku 2009. na Akademiji umjetnosti u Banja Luci. Na istom fakultetu 2016. završila master studije slikarstva i upisala master studije grafike. Izlaže od 2006. samostalno na 16 izložbi u Banja Luka, Šapcu, Pančevu, Beogradu, Prijedoru, Sarajavu, Mariboru… Kolektivno je izlagala na preko180 izložbi u zemlji i inostranstvu: u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Rumuniji, Poljskoj, SAD-u, Kanadi, Slovenija, Kina, USA, Italija, Španija, Mađarska, Makedonija, Gruzija… Dobitnica nekoliko nagrada za dela u oblasti grafičkog stvaralaštva. Laureat je nagrada Grafičkog kolektiva: Mali pečat (2020) i Veliki pečat (2024).
Živi i stvara u Banja Luci.
Jasna Gulan Ružić - Linija i površina
Jasna Gulan Ružić
"Linija i površina"
Crteži i grafike
16. mart - 2. april 2026.
U ponedeljak, 16. marta u 19h, u Grafičkom kolektivu izložbu Jasne Gulan Ružić otvoriće prof. Zoran Todović.
Postavka obuhvata dve poetske i vizuelene celine crteža i grafika nastale tokom dve protekle godine, a u kojima autorka dosledno razvija estetski diskurs uspostavljen još pre 25 godina, na samim njenim umetničkim počecima. Naslov ciklusa Linija i površina objedinjuje dva povezana ciklusa grafika i crteža. Grafike iz istoimenog ciklusa u tehnici linoreza, realizovane su u okviru Sićevačke grafičke radionice 2024. godine. Ciklus crteža Anatomija površine, rađeni su kineskim tušem, na rezidenciji u Szent András Kastély, u okviru Danube Art Line programa u Mađarskoj 2025. godine. Autorka nastavlja proces daljeg rada u ovim stvaralačkim sublimacijama crteža i grafike.
Crtežima iz toka Anatomija površine, izvedenih kineskim tušem, istražuju se moguće relacije između linije i površine, kao i odnosi crne i bele sa fokusom na pronalaženju delikatnih tonskih vrednosti unutar bogate skale crnih. Mekši i homogeni urezi u matricu linoleuma stvaraju pojednostavljene linije i jake kontraste. Čista ploha grafika u linorezu odlikuje taktilni odnos otisnute forme i crvene i crne bojene vrednosti. U obe celine radova plošnost ostaje dominantno likovno polazište unutar kojeg se naslućuju energija volumena i plastičnost forme.
U genezi ovog rada iskristalisale su određene vizuelne i estetske vrednosti - jednostavna likovna sredstva i sveden kolorit, rafinirane, pročišćene i kristalno strukturisane kompozicije. Stvaralački pristup Jasne Gulan razume se kao egzistencijalna nužnost, a na prepoznatljivom vizuelnom izrazu i njegovoj artikulaciji počivaju naše postojanje, ali i odnos prostora i vremena.
Jasna Gulan Ružić (1976, Novi Sad) diplomirala, magistrirala i doktorirala na Katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Na istoj Akademiji je vanredni profesor. Njena polja istraživanja su crtež, grafika, konzervacija i restauracija. Izlagala je na 24 samostalne i oko 100 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada.
Aleksandra Đukić „Portret narcisa“
Aleksandra Đukić „Portret narcisa“
23. februar – 7. mart 2026.
Umetnički doktorski projekat
Doktorska izložba Aleksandre Đukić „Portret narcisa“ predstavlja radove koji kroz različite umetničke pristupe i medije (slike na ogledalu, crtež, vez) fokusiraju fenomene identiteta, narcisoidnosti, taštine i mehanizme manipulacije. Poliptih slika „Zid narcisa“ noseći je rad projekta u kojem autorka istražuje narcisoidni poremećaj kao dinamički proces samorefleksije i samopotvrđivanja, gde se identitet stalno preispituje i rekonstruiše. Oslanjajući se na Jungovu ideju o Sopstvu, koristi ogledalo kao centralni element koncepta koji u proces unosi faktor nepredvidivosti. Reflektujući odnos između stvarnosti i njenog odraza, ogledalo ukazuje i na lomljivost i promenljivost ličnog identiteta.
Aleksandra Đukić (Beograd, 1997) doktorant je Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu gde je završila osnovne i master akademske studije. Izlagala je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim, nacionalnim i internacionalnim izložbama. Učesnica je više umetničkih konferencija i rezidencijalnih programa u inostranstvu.
Razgovor sa Aleksandrom Đukić u emisiji Zlatni presek Radio Beograda 2, koji je vodila Tanja Živković 25. februara 2026, možete poslušati putem sledećeg linka.
Jovana Subašić „Veštačka inteligencija – kreator ili plagijator“
Jovana Subašić „Veštačka inteligencija – kreator ili plagijator“
23. februar – 7. mart 2026.
Umetnički doktorski projekat
Jovana Subašić se u svom radu „Veštačka inteligencija – kreator ili plagijator” fokusira na upotrebu veštačke inteligencije u umetnosti sa teorijskog, praktičnog, stvaralačkog i etičkog aspekta. Polazeći od digitalnih crteža u formi ilustracije i stripa, koje zatim nadograđuje uz pomoć modela veštačke inteligencije, kroz dva različita stvaralačka procesa realizuje iste konceptualne zadatke. Budući da proces veštačkog generisanja sadržaja podrazumeva upotrebu već postojećih slika i drugog digitalnog sadržaja na internetu, otvaraju se pitanja granica između ljudske kreativnosti i mašinski generisanih vizuelnih rešenja, originalnosti stvaralaštva, autorstva i autorskih prava.
Jovana Subašić (Beograd, 1997) osnovne i master akademske studije završila je na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti a ovom postavkom završava doktorske studije. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim, nacionalnim i međunarodnim izložbama.
Intervju sa Jovanom Subašić koji
je vodila Mirjana Boba Stojadinović,
objavljen u Kulturnom dodatku lista
Politika, u subotu 7. marta 2026,
možete u celosti pročitati ovde.
Razgovor sa Jovanom Subašić u emisiji Zlatni presek Radio Beograda 2, koji je vodila Tanja Živković 25. februara 2026, možete poslušati putem sledećeg linka.
Tatjana Ilić - Život u paradoksu
Tatjana Ilić - Život u paradoksu
5 - 20. februar 2026.
U četvrtak, 5. februara u Galeriji Grafičkog kolektiva otvara se izložba „Život u paradoksu“ Tatjane Ilić čija je umetnička praksa bazirana na mediju performansa. Od 90-ih godina njen rad je u znaku smelog autorskog koncepta sa kritičkim pristupom u promišljanju fundamentalnih pitanja egzistencije.
Na izložbi su predstavljeni crteži i fotografije, deo umetničko-dokumentarnog koncepta i sastavni su deo vizuelno-predmetne materijalizacije performansa autorke izvedenog u kamernom prostoru pred publikom. Tokom performansa autorka je postavljala zebu (pticu) u usta a potom lice prekrivala maskom iz serijski proizvedenog kompleta obeleženog nazivom „LIČNI KOMPLET za zaštitu građana pod maskom MC.1“.
Izložba se nadovezuje na problemska uporišta iz 2007. godine na postavci „Pticu nosim zbog umetničkog rada“ u prostoru Grafičkog kolektiva na Obilićevom vencu. Ptica koja je postala predmet sporne situacije prilikom carinske procedure a sloboda kretanja, imanentna kategoriji slobodne egzistencije, ovim akcionim performansom rezultirala je apsurdima birokratskih barijera.
U sličnom ključu postavka „Život u paradoksu“ dotiče simptome i neuralgične tačke administrativno-kapitalistički ustrojene realnosti u kojoj se postojanje, levitirajući između banalnog konzumerizma i intencionalno generisane pandemije straha, neretko meri i definiše pojmovima artikla, količine, stanja, asortimana (predmeta, kao i živih bića), provere, zaštite, kontrole, bezbednosti... mogućnost slobodnog bivstvovanja u prostorno omeđenim uslovima života/disanja, zaštita usled ekološke kataklizme sredstvima koja i sama konsekventno postaju akumuliranim elementom ekocida. Zeba je lišena kulturološkog bremena i simboličko-ideoloških implikacija u vizuelnim konstruktima moći i kao takva deluje poput označitelja života, pa i same umetnosti, piše Miroslav Sapundžić u katalogu izložbe.
Tatjana Ilić (1966, Beograd), diplomirala je 1995. na Fakultetu likovinih umetnosti u Beogradu. Potom nastavlja studije u klasi Jannisa Kounellisa na Akademiji umetnosti u Diseldorfu gde je 1997. proglašena majstorom. Doktorirala 2012. sa tezom „Performativna slika u foto-termovizijskom performansu“ na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2003. članica je Internacionalnog umetničkog gremijuma (IKG). Izlagala je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Italija, Poljska, Češka, Estonija, Grčka, Španija, Luksemburg, Austrija) uključujući prateću izložbu 50. Bijenala u Veneciji. Njen rad je predstavljan u Analitičkom pregledu primera svetskog umetničkog performansima u izdanju Evropskog instituta za performans. Radovi Tatjane Ilić nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Od 1993. član je ULUS-a.
Internacionalna izložba grafike malog formata 2025.
Prvih 76
Međunarodna izložba grafike malog formata
18. decembar 2025 – 24. januar 2026.
Ova izložba prati višedecenijski život Grafičkog kolektiva (GK) zadržavajući poziciju umetničkog događaja koji afirmiše samu umetničku formu. Reč je o vitalnoj ideji da se održi uloga medijatora u kreiranju i negovanju dijaloga na relaciji umetnici-galerija-publika, a kroz kontinuitet programskih aktivnosti i dobre tradicije čiji je deo i ovaj projekat. Jer, ova izložba je i značajan punkt za prezentaciju realnih dometa savremene produkcije i prilika za njeno kritičko sagledavanje umetničke grafike. Ona tangira identitet i idejni koncept ovog rada.
Uprkos brutalnosti vremena u kome živimo, verujemo da je misija kulture najlekovitija. Ovoga puta, kao i 1994. godine na Drugoj međunarodnoj izložbi grafike malog formata, i ova za 76. rođendan GK je međunarodna. Potvrdilo se prijateljstvo u umetničkom bratstvu koje ojačava kreativnost i blagotvorno deluje u zajednici. Pored 122 domaćih umetnika, našem pozivu se odazvalo 89 umetnika iz inostranstva koji su izlagali samostalno ili su učestvovali u programima GK, ili su (po principu spojnih sudova), prijatelji naših prijatelja. Reč je o izuzetnim umetničkim dometima afirmisanih autorskih ličnosti iz 34 zemlje, sa svih kontinenata – od Japana, Australije, Kanade, Tajvana i Amerike, do evropskih zemalja. Želeli smo da u svojevrsnom kreativnom dijalogu 209 autorskih znakova sa 300 radova sagledamo autonomne umetničke prakse i puteve kroz zamišljene svetove i koncentraciju rukopisa različitih poetskih uporišta. Pozivajući umetničko bratstvo iz drugih zemalja i delova sveta da sa našim umetnicima afirmišu grafiku kao školu umetnosti/života ali i fluidni prostor duha, potvrdili smo istinu da je misija kulture blagotvorna i blagodarna.
P.S. Još uvek je živa ideja umetnika okupljenih oko Grafičkog kolektiva da originalno umetničko delo uđe u svaki dom i kao prigodan poklon animira, obraduje, edukuje i odneguje novu publiku, prate osmu deceniju nova izdanja ove izložbe. Radovi umetnika iz nacionalne selekcije imaju isti cenu kao prošle godine.
Od 1991. godine na izložbi Male grafike dodeljuje se nagrada Mali pečat.
Ove godine Žiri u sastavu: Biljana Vuković, grafičarka, Viktor Mijatović, grafičar i Miroslav Sapundžić, istoričar umetnosti, doneo je jednoglasnu odluku da se ova nagrada dodeli Nadi Denić, likovnoj umetnici. Rad Nade Denić potvrđuje neiscrpnost personalnog kreativnog potencijala u istraživanju likovnih rešenja iz domena apstraktne grafičke ekspresije. Vajarka po svojoj primarnoj umetničkoj vokaciji, u svojoj umetničkoj praksi njena interesovanja ostvarena su i u drugim likovnim disciplinama, ali crtež i grafika danas su u žiži njene pažnje. Recentne problemske celine bliske su modernističkom diskursu geometrijske apstrakcije koja je njena inspirativna matrica. Sama plastičnost likovne forme neiscrpna u varijacijama bliskim optičkoj umetnosti – repetitivnosti linearnih tokova, talasastih strujanja i njihovih balansiranih crno-belih ritmova. Naziv nagrađenog rada “Move” sugestivno upućuje na moć umetničkog koliko i društvenog impulsa u oslobađanju statičnosti strogih matrica.
Spoj tradicije i savremenog u dizajnu
Spoj tradicije i savremenog u dizajnu
Godišnja izložba radova studenata dizajna Akademije Politehnika
24. novembar - 12. decembar 2025.
Akademija strukovnih studija Politehnika je državna visokoškolska ustanova koja već 65 godina obrazuje mlade stručnjake iz širokog spektra različitih oblasti. Danas se na Akademiji Politehnika realizuje oko 35 studijskih programa u tehničko-tehnološkom, umetničkom, medicinskom i društveno-humanističkom polju. Od ranih devedesetih godina, kada su pokrenuti prvi studijski programi iz oblasti primenjenih umetnosti i dizajna, pa do danas, obrazovanje studenata dizajna predstavlja jedan od ključnih stubova Akademije.
Naziv ovogodišnje izložbe „Spoj tradicije i savremenog u dizajnu“ predstavlja sveobuhvatan prikaz inovativnih i inspirativnih radova studenata Akademije. Izložba objedinjuje radove studenata osnovnih i master studija, pružajući jedinstven uvid u različite oblasti dizajna i načine na koje mladi talenti danas tumače, povezuju i transformišu nasleđe i savremene tendencije.
Radionica: Ritam grafike u modi
Grafički dizajn predstavlja vizuelna rešenja koja prenose složene poruke kroz pažljivo balansirane principe estetike, tipografije, kompozicije i funkcionalnosti. Dizajn korisničkog interfejsa i korisničkog iskustva (UI/UX dizajn) istražuje interakciju između korisnika i digitalnih proizvoda, stvarajući intuitivna, pristupačna i vizuelno atraktivna rešenja zasnovana na analizi korisničkih potreba i ponašanja. Modni dizajn proizvoda od kože otkriva originalne pristupe i stilske koncepte, kroz kreacije koje spajaju individualni izraz, savremene trendove, materijalnost i funkcionalnost modne forme. Dizajn enterijera oblikuje prostore koji istovremeno odgovaraju funkcionalnim zahtevima i stvaraju inspirativna, prijatna i ergonomski optimizovana okruženja za savremeni život i rad. Dizajn industrijskih proizvoda integriše inženjerske, tehnološke i estetske principe u procesu razvoja proizvoda, usmerenog na postizanje visoke funkcionalnosti, održivosti i jasnog vizuelnog identiteta. Koncept i karakter dizajn istražuje kreiranje i razvoj jedinstvenih likova, vizuelnih svetova i narativnih univerzuma, koristeći digitalne alate, animaciju i savremene forme vizuelnog izražavanja. Studenti master studija Interdisciplinarnog dizajna proširuju znanja stečena na osnovnim studijama, razvijajući projekte koji povezuju više oblasti dizajna kroz inovativne, istraživačke i kritički orijentisane pristupe.
15. GRIFON 2025.
15. GRIFON 2025.
Izložba izabranih radova sa 15. konkursa za najbolji grafički dizajn
u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori u 2023. i 2024.
30. oktobar – 22. novembar 2025.
U četvrtak, 30. oktobra u 19 časova, u Grafičkom kolektivu svečano se otvara 15. GRIFON – izložba izabranih radova sa konkursa za najbolji grafički dizajn u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori za 2023. i 2024. godinu. Osnovan 1996. godine u saradnji Grafičkog kolektiva sa Quadra Graphic/ danas SINC NOVATION, GRIFON je pokrenut sa željom da se oživi duh i kontinuitet manifestacije Kontakt, kojom je Grafički kolektiv tokom 70-ih i 80-ih godina 20. veka pionirski oblikovao scenu grafičkog dizajna na prostoru bivše Jugoslavije. Tokom tri decenije delovanja, projekat GRIFON se razvio u jednu od najznačajnijih specijalizovanih bijenalnih manifestacija posvećenih grafičkom dizajnu u regionu. U eri digitalne interakcije i globalnih trendova, grafički dizajn, na preseku umetnosti, tehnologije i komunikacije, ne prenosi samo poruku, već stvara iskustvo i postaje interaktivan, društveno angažovan i višeslojan oblik vizuelne kulture koji istovremeno informiše, inspiriše i preispituje savremeni svet. Izložba Grifon pokazuje upravo tu složenost savremenog grafičkog dizajna.
Na ovogodišnjoj izložbi kroz prisustvo 39 autora i 79 radova u osam kategorija - knjiga i druge publikacije, vizuelni identitet, plakati i oglašavanje, ambalaža, tipografsko pismo, promotivni materijal i hartije od vrednosti, filmska, video i TV grafika, kao i web-dizajn - GRIFON pruža uvid u aktuelnu produkciju i autorska dostignuća, predstavljajući dizajnere čije je stvaralaštvo, obrazovanje ili poreklo vezano za ove prostore. GRIFON ne samo da valorizuje tekuću produkciju već postavlja i profesionalne standarde, otvara prostor za dijalog različitih poetika a publici pruža uvid u to koliko dizajn može da bude relevantan, angažovan i personalno autentičan.
O izboru radova za izložbu ove godine odlučivala je Selekciona komisija koju su činili istaknuti stručnjaci i umetnici: dr umet. Elda Stanković, docentkinja i Stefan Ilić, docent, sa Fakulteta primenjenih umetnosti, Beograd, Ljudmila Stratimirović, vizuelna umetnica, umetnička direktorka KC Grad, dr umet. Vladimir Milanović, vanredni profesor sa Fakulteta likovnih umetnosti, Beograd i Igor Oršolić, kreativni direktor.
ODLUKA ŽIRIJA
Žiri za dodelu nagrade Grifon, koja se ove godine dodeljuje 15. put za najbolji grafički dizajn u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori u 2023. i 2024. godini, u sastavu:
Jovan Čekić, profesor, Vladan Joler, profesor, Kristijan Šujević, producent, Vladimir Mitrović, kreativni direktor, Petar Stošić, grafički dizajner, Sava Ristović, istoričar umetnosti,
sastao se u prostoru GRAFIČKOG KOLEKTIVA 29. oktobra i doneo je posle pregleda 79 radova 39 autora u svih osam katerogija odluku da se nagrada GRIFON dodeljuje:
Marini Milanović za multifunkcionalni rad „Karte za periferne vizije“.
Žiri smatra da Marina Milanović u svom radu koristi čitljive vizuelne znake i tekstualne poruke koji se vezuju za iskustva iz medicinske prakse, blisko polju kognitivne psihologije. Vizuelne informacije ljudi nesvesno primaju i pamte i uodnošavaju s drugim vizuelnim informacijama, a ceo taj proces vezuje se za smisao tekstualne poruke sa druge strane karte. Skup narativnih karata su grafički prikazi ideja do kojih je došla i razvila grupa malih nezavisnih izdavača na periferiji Evrope kao podršku drugim kolektivima u procesima saradnje. Karte mogu da se posmatraju i kao koncentrat zajedničkog iskustva iz saradnje i želje da bolje i uspešnije rade kao tim. Svaki grafički prikaz informacija na karti nudi jedinstveni scenario da se podstakne razmišljanje, diskusija, kako bolje može da se ostvari komunikacija ljudi u grupama, timovima. Karte za periferne vizije u svom umetničkom i idejnom konceptu predstvljaju dragocen doprinos podsticanja na nove kreativne načine komuniciranja i negovanja odgovornosti značajni i u našoj kulturi, a posebno u ovom vremenu u kome su zdrave komunikacije na svim novoima dramatično ugrožene. Ukazujući na odnegovani kontinuitet i visoke profesionalne standarde u misiji angažovanog kulturnog delovanja, Marina Milanović poseduje likovnu plemenitost i decentnost, kao i grafičku jasnoću i komunikativnost, čime se njen rad izdvaja kao kompletno i slojevito rešenje savremenog dizajna.
Pored nagrade Grifon, žiri je dodelio i priznanja po kategorijama:
April studiju, za rad „Koozmetik”, u kategoriji Ambalaža
Korak studiju, za rad „Serial chiller”, u kategoriji Plakati i oglašavanje
Borutu Vildu, za rad „Šijan u ogledalu kritike”, u kategoriji Knjige i druge publikacije
Katarini Popović, za rad „Politički grafiti o Jugoslaviji u doba (post) socijalizma”, kategorija Knjige i druge publikacije
https://www.youtube.com/shorts/F2qFsx9dvSM