FgkAdNS

Mala grafika - Prvih 75

Mala grafika - Prvih 75

Za vašu kuću i one koje volite (i) u novom milenijumu
Jer grafika je i škola umetnosti/života ali i fluidni prostor duha zaklonjen od vreve užurbanog vremena

Još su osnivači Grafičkog kolektiva, početkom 50-ih godina 20. veka, priređivali u vreme novogodišnjih praznika prodajne izložbe grafika i tako ublažavali dominaciju stereotipnih kič verzija čestitki kuvarica i odžačara na tržištu. Ideje umetnika okupljenih oko Grafičkog kolektiva (i njihov kontinuitet) da originalno umetničko delo uđe u svaki dom i kao prigodan poklon animira, obraduje, edukuje i odneguje novu publiku, prate već osmu deceniju nova izdanja izložbi Male grafičke forme. Tako je tokom vremena ova kamerna izložba postala, uz Majsku izložbu, značajan punkt za prezentaciju realnih dometa savremene grafičke produkcije i prilika za njeno kritičko sagledavanje.
Neosporno, koncentracija izložbi posvećenih ovom stvaralačkom mediju proteklih decenija, uz brojne specijalizovane međunarodne manifestacije, afirmiše otvorenost umetničke prakse grafike malog formata; tako ona nepretencioznim formatom nastavlja da živi kao slobodan grafički list noseći u sebi sve promene kreativne osetljivosti, moć pojedinca i osobenosti određenog grafičkog prosedea.
Svakako, nije reč tek o trendu ove umetničke forme i podsećanju na ranu grafiku kada je ona prirodno bila vezana za knjižni format. U sinergiji njenih prirodnih osobenosti „grafika je umetnost minucioznog zanata, male distance, rada za stolom - delo jednog autorovog intimnog prostora, a tako se i doživljava – iz ruke, na čitačkoj udaljenosti“ – pisao je profesor Bogdan Kršić u svom Panegiriku maloj grafičkoj formi.
Atmosferu izložbe održava i velika koncentracija rukopisa različitih poetskih uporišta; uz bardove naše savremene scene (1949) koji održavaju tenziju ove izložbe, a nove autorske pojave (2004) svakako obnavljaju njenu kreativnu vitalnost.
Činjenica je da nove tehnologije menjaju našu percepciju umetnosti i da živimo u medijski prezasićenom svetu punom tenzija. U tom svetu dominira umreženo društvo koje sve češće komunicira na bezbednoj distanci - elektronskom poštom i/ili sms porukama. Pa gde je tu mesto ekskluzivnom poklonu, umetničkom delu, grafici, malim ljudskim pažnjama, pitaće se neko? Da li relevantni umetnički procesi i strategije njihovog redefinisanja ističu uvek aktuelna pitanja umetničke i komercijalne vrednosti dela?
Uprkos svemu, svojim konceptom kompaktne celine, Mala grafika potvrđuje da umetnička praksa i životni ritam mogu biti na istoj strani; pridevi maštovito, duhovito, podsticajno, pozitivno, zabavno, ne/očekivano, dotiču trenutke radosti. Povodom izložbe Male grafike završavamo takođe Andrićevom misli: Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost...
..A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.
Ovaj Andrićev moto najavljuje autorska svedočanstva nove generacije stvaralaca.

Ljiljana Ćinkul

Žiri za dodelu nagrade Mali pečat Grafičkog kolektiva sastao se u ponedeljak, 23. decembra 2024. u 11h i radio u sledećem sastavu: Maja Simić, grafičarka, Vladimir Milanović, grafičar i Mirko Kokir, istoričar umetnosti. Posle pažljivog pregledanja izložbe Mala grafika ovogodišnja selekcija ocenjena je kao veoma uspešna. Žiri je jednoglasno dodelio nagradu Mali pečat za 2024. godinu Viktoru Mijatoviću za grafiku Lost, iz 2024. godine, u kombinovanoj tehnici. Žiri pohvaljuje radove sledećih umetnika: Aleksandar Botić, Milan Jakšić, Mirjana Filipović Kuruzović, Nikola Radosavljević.

 Lost, Viktor Mijatović, nagrada Mali pečat 2025.

Obrazloženje žirija:

Grafički jezik Viktora Mijatovića ogleda se u korišćenju znakova i formi ulične umetnosti, prikaza urbanog pejzaža i pozicije savremenog čoveka unutar dizajnirane stvarnosti. U tom smislu, rad pod nazivom Lost pozicionira čoveka kao centralnu temu, suočenog sa postapokaliptičnim stanjem, praznim prostorom i pitanjem gde i kuda dalje. Nagrađeni rad u svojoj tematici i tehnici deluje u okvirima i tokovima savremenosti i eksperimenta u vizuelnom jeziku grafike, problematizujući poziciju i stanje čoveka u posthumanom dobu. Svojim snažnim gestom, koloritom i formom, pustim De Kirikovskim prostorom, autor uspostavlja jasne relacije na liniji čovek-vreme-mesto. Svojim radom i umetničkom praksom, Viktor Mijatović koristi elemente ovog vremena, savremeni izraz u grafici i daje odgovor na pitanja pozicije grafike u tokovima savremenosti.

Katalog možete preuzeti ovde

by FgkAdNS

Telo galerije - Identitet mesta

Telo galerije - Identitet mesta

Povodom prvih 75 godina Grafičkog kolektiva

UMETNICI U PRVOM LICU

40 laureata Velikog pečata

29. novembar 2024 – 31. januar 2025.

Autorska izložba Ljiljane Ćinkul

Grafički kolektiv svoje decenijske rođendane obeležava kao svečanosti radnog karaktera sublimirajući umetničku, kulturnu, moralnu i materijalnu baštinu strukturisanu u vidljiv kulturni događaj. U istom duhu protiče i obeležavanje 75. godišnjice Grafičkog kolektiva i potrebe da se generiše nova kreativna energija i istakne profesionalni identitet ove jedinstvene institucije u nacionalnoj kulturi. U tom kontekstu i projekat Telo galerije – Identitet mesta predstavlja deo autorskog koncepta Ljiljne Ćinkul koja ovogodišnji jubilej fokusira kao slobodan stvaralački dijalog u vizuelnom polju 40 različitih stvaralačkih pozicija. Naslov projekta referiše na situaciju izmeštanja Grafičkog kolektiva sa njegove kultne adrese na Obilićevom vencu 27 - Kuće grafike i jedinstvenog toposa na kulturnoj mapi Beograda (identitet mesta), kao i gubitka lamperije (tela galerije), zaštitnog znaka, supstance u stvaranju identiteta ove Kuće.

Reč je o kreativnom dijalogu ali i svojevrsnom umetničkom dokumentu o tradiciji Grafičkog kolektiva koji ukazuje na slojevito umrežavanje idejnih koncepata na liniji istorijsko/savremeno, tradicijsko/aktuelno. Fragmenti „tela galerije“ – delovi lamperije - predstavljaju materijalne nosioce „identiteta mesta“ i energetskih kreativnih potencijala koji revitalizuju delove prepoznatljivog enterijera Galerije, autorskog dela arhitekte Predraga Ristića iz 1963. godine. Novi stvaralački kontekst ovog projekta - obeležen preseljenjem u ulicu Dragoslava Jovanovića 11 - svedoči o negovanju kolektivnih i/ili individualnih memorijskih kodova umetnika, laureata Velikog pečata Grafičkog kolektiva. Simptomatično, raspon njihovih godišta (1935-1991) referiše na očuvane vrednosti autentičnih sećanja različitih generacija Umetnika u prvom licu. U idejno razuđenom kreativnom procesu oni su realizovali multimedijalne projekte - objekte, instalacije, crteže i grafičke radove –posvećujući se ovom kulturnom fenomenu iz autentične vizure aktera i svedoka.

Sa idejom da ovaj projekt ima što sadržajniju komunikaciju u problematizovanju Tela i Identiteta, umetnici su pored vizuelnih radova priložili i svoje tekstove, svojevrsna dokumenta (sećanja, impresije, događaji, susreti, nagrade…) o Galeriji, kultnom mestu, u vreme njenih 69 godina života u kamernom prostoru na Obilićevom vencu 27.
Spomenik duhu Kuće predstavljaju i sentence ličnosti (književnika, kritičara, glumca, reditelja, prijatelja…) kojima je Kolektiv bio više od Galerije; njihova autentična svedočenja o životu Kolektiva i njegovim aktivističkim linijama, tangentama centra savremene kulture, ispisani su na zidovima galerije kao integralni deo ovog rada. Čitav projekat posvećen je Novom životu u Novom prostoru sa verom da će misija Grafičkog kolektiva živeti, idejno i institucionalno, u novom milenijumu. Istina je da su sam stvaralački čin i život u umetnosti pobeda.

Katalog možete preuzeti ovde

by FgkAdNS

Ćirilica u pokretu

Ćirilica u pokretu

Projekat Ćirilica u pokretu ima cilj da promoviše i afirmiše ćirilično pismo u radovima koji nastaju u savremenoj umetničkoj praksi. Različiti medijski oblici u kojima dominira ćirilično pismo – Knjiga i druge štampane publikacije, Vizuelni identitet, Kaligrafija i Tipografsko pismo, Ambalaža, Filmska, video i TV- grafika, Web-dizajn i Slobodna likovna forma, tj. izražavanje koje nije striktno vezano za neku od navedenih kategorija. Reč je o različitim idejnim i medijskim oblicima koji sadrže ćirilične elemente. Fokusiranjem umetničkih i dizajnerskih ostvarenja ćiriličnom pismu učinili su je vidljivom i prepoznatljivom u gotovo svim njenim segmentima u kulturi, umetnosti, medijima, privredi i drugim oblicima svakodnevnog delovanja koji su izvan postojećih kategorija. Promoviše 51 autora i timskih grupa ručno otisnute, štampane ili u digitalnom obliku realizovane produkte na papiru, tekstilu ili u ekranskoj formi. Fleksibilnost ovog Konkursa očita je i uključivanjem radova studenata koji su kolekcije Fešnvika radili namenski za projekat Ćirilica u pokretu. Takođe i deca iz Centra za umetnost i kulturu Artelje radili su ćiriličnim pismom novogodišnje i Božićne čestitke kombinujući ručni rad i digitanu štampu.

Tokom izložbe biće organizovane različite aktivnosti i radionice.

by FgkAdNS

Ivana Flegar Stanković i Nikola Radosavljević - Nevidljive katastrofe

Ivana Flegar Stanković i Nikola Radosavljević - Nevidljive katastrofe

Zajednička izložba dvoje grafičara vizuelno je strukturisana u dva nivoa galerije tako da svaki autor ima nezavisnu samostalnu postavku svojih radova.

I Flegar Stanković (1981) i Radosavljević (1991) prošli su isti obarazac akademskog školovanja - diplomirali, magistrirali i doktorirali a, tipično je da su se odmah uključili u rad akademskih institucija i intentzivnu izlagačku praksu.

Flegar Stanković je imala 12 samostalnih izložbi a učestvovala je na više od 200 kolektivnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Dobitnica je 11 nagrada i autorka je dve monografije: „Kolagrafija. Eksperimenti u grafici” i „Papirni novac; izrada i falsifikovanje”. Pored ručne grafike, najviše se bavi dizajnom knjiga i štampanog materijala. Žiri za nagradu Veliki pečat na Majskoj izložbi 2023. doneo je jednoglasno odluku i dodeli Ivani Flegar Stanković za rad “Beyond the Sea”, u tehnici linorez. Flegar Stanković je na svom razvojnom putu oslobodila sopstveni kreativni potencijal i upravo ovaj grafički list afirmiše sposobnost komponovanja, koliko i autorski odnos prema matrici. U svom istraživačkom postupku ona je sa jednim posebnim senzibilitetom i svedenošću grafičkog medija tretirala površinu vode, potvrđujući dostignutu stvaralačku zrelost i ubedljiv autorski znak.

Radosavljević je istaknuti predstavnik svoje generacije, darovitost i energija, entuzijazam i mladost, čine motivacioni kompleks veština njegovog impulsivnog aktivizma i gorljivog stanja stalne produkcije. Nagrađeni rad 2022. izdvaja se svojim jakim konceptom utkanim u grafički medij, repeticijom motiva afirmiše balans idejnog i manuelnog. Linorez „Roof studies / Safe from Harm“ (Studije krova – Bezbedan od povreda) grafika-objekat, već svojim naslovom u sebi kondenzuje elemente sopstvenog privatno-emotivnog diskursa sa poentom tematizacije uloge pojedinca na istoriju kolektiva. Linorez je velikih dimenzija – 200 x 96 cm, inteligentno relizovana kompozicija od 50 istih kvadratnih mikronarativa; Naime, tokom nepune decenije delovanja, ispitujući sopstveni identitet, ostvario je upadljivo prisustvo na umetničkoj sceni realizujući brojne autorske projekte. Knjige umetnika i novomedijske grafičke prakse ukazuju na autorove konceptualne ideje. Velika nagrada 23. Međunarodnog trijelana grafike u Krakovu 2024. predstavlja još jedno referentno priznanje u Radosavljevićevom stvaralaštvu.

Katalog možete preuzeti ovde

by FgkAdNS

Branimir Karanović – Portreti beogradskih umetnika 1975. i 1985.

Branimir Karanović – Portreti beogradskih umetnika 1975. i 1985.

26. avgust 2024.

Fotografija, jedan od načina saopštavanja individualne ekspresije, u sebi je sjedinila osobenosti umetničke kreacije ali i kvalitet masmedija. Personalna spoznaja o specifičnosti i autonomiji ovog medija vizuelnih umetnosti, dobro je ukomponovana u stvaralačku bivalentnost Branimira Karanovića; gotovo čitav opus posvetio je kreativnom dijalogu fotografije i grafike a, ta sublimacija događala se već tokom njegovog školovanja. Može se reći, prvu deceniju svog stvaralaštva Karanović posvetio i umetnosti portreta pa se 70-ih i 80-ih godina koncentrisao na fotografisanje umetnika u ambijentu njihovih ateljea ozračenim kreativnom atmosferom. U svojoj foto-arhivi Karanović je sačuvao iz ovih bogatih ciklusa od 74 portreta manji broj radova, ali su danas umetničko-istorijska svedočanstva portreti Radomira Reljića, Matije Vukovića, Stojana Ćelića, Bore Iljovskog, Peđe Milosavljevića, Halila Tikveše, Stevana Kneževića, Marka Krsmanovića, Miodraga Rogića i dr. Izložba Dokumenti vremena predstavlja poetsku liniju tipičnu za Karanovićeve rane radove očitu u kadriranju psihološke osobenosti, spontanosti, prijateljske atmosfere i poverenja portretisanog u oko/ruku kamere dostižući sinergiju fotografskog dokumenta umetničke vrednosti.

Ovaj izbor portreta beogradskih likovnih umetnika promovisanih postavkama 1975 (1) i 1985 (2) godine u Grafičkom kolektivu svakako predstavlja, u recepciji autorske ideje, veoma značajnu Karanovićevu ulogu promotera novog pogleda na fotografsku umetnost i njen umetnički status, a on je to svoje uverenje manifestovao sopstvenom umetničkom praksom ali i istaknutim pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a, potom i na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu; danas u ulozi profesora emeritusa.

“Inventivan ugao snimanja, psihološka opravdanost odrećenog trenutka, funkcionalno smišljena udaljenost kamere od objekta, čine da je ovo niz fotografija, portreta sa naglašenim ličnim načinom gledanja. Autor ovih fotografija je vođen snažnim i sigurno orijentisanim instiktom.”, pisao je u katalogu 1975. godine Dragoljub Kažić (3), Karanovićev profesor fotografije. O ovim ranim radovima iz 70-ih u inspirativnoj opservaciji Pavla Vasića (4) ističe se značaj o izvanrednom smislu za likovni pristup motivu koji se ogleda u shvatanju modela i ambijenta, u složenoj i bogatoj zamisli varijacija, koje se tako reći ne ponavljaju nego daju uvek, sa iznenađujućom novinom, sliku umetnika. O karakteru umetničkog dela koje pripada istoriji Vasić se setio i Antanasija Jovanovića sa žaljenjem što nam nije ostavio galeriju beogradskih umetnika svog vremena. Kritičar poentira “Koliko bismo time bili bogatiji! U tome pogledu Karanović se odužio svome vremenu.”

Autentičnost ovih portreta iz 70-ih pojačava i njihov kuriozitet, svojevrsni autorski dijalog, sponate za/beleške pored svojih portreta svedoče o ehu trenutka: Radomir Reljić, Ovakvo je bilo moje lice 1973. g; Stojan Ćelić, Trenuci prepoznavanja; Slavoljub Radojčić, Letnja šema avgust 1973; Branislav Makeš i Božidar Džmerković crtežima; Matija Vuković, Ja uvek stojim iza moje skulpture; Marko Krsmanović, Ogledalska slika 1975 i crteži; Milorad Doca Janković, Koliko to vreme koliko traje i mali crtež Doca. Portreti iz 80-ih Bore Iljovskog, Peđe Milosavljevića, Halila Tikveše, Stevana Kneževića, Stojana Ćelića i Miodraga Rogića, nemaju zapise. Sačuvani u Karanovićevoj arhivi tokom decenija, deo su recepcije o značaju karaktera umetničkog portreta za kulturni identitet i kontekst istorije.

Ljiljana Ćinkul

1) Katalog radova 1975. Strojan Ćelić, slikar i grafičar, Vojin Stojić, vajar, Milan Vrgović – Era, vajar, Radivoj Subotički – Lala, vajar, Miloš Bajić, slikar, Danica Antić, slikar, Božidar Džmerković – Džeri, slikar i grafičar, Radenko Mišević, slikar, Miodrag Janković – Doca, grafičar, Dragan Cigarčić – Ciga, slikar, Marko Krsmanović, slikar i grafičar, Nandor Glid, vajar, Zoran Petrović, slikar i vajar, Aleksandar Luković, slikar, Slavoljub Radojčić – Caja, vajar, Živka Pajić, slikar i grafičar, Duško Ristić, slikar Radomir Reljić, slikar, Olivera Kangrga, slikar, Dušan Milovanović, slikar, Halil Tikveša, grafičar, Boško Karanović, grafičar, Jovan Kratohvil – Krata, vajar, Branislav Makeš – Maki, grafičar, Matija Vuković, vajar, Dragoljub Kažić, slikar i Aleksandar Zarin, vajar, Nikola Janković – Koka, vajar, Boško Karanović, grafičar i Boško Petrović, slikar, Atelje Marka Krsmanovića, Detalj iz ateljea R. Subotičkog, Detalj iz ateljea D. Ristića, Detalj iz ateljea S. Ćelića, Detalj iz ateljea Miluna Mitrovića, Atelje M. Bajića.

2) Katalog radova 1985. Ljubica Sokić, Nedeljko Gvozdenović, Pavle Vasić, Stevan Bodnarov, Peđa Milosavljević, Stojan Ćelić, Mihajlo Petrov, Mića Popović, Vera Božičković Popović, Halil Tikveša, Petar Omčikus, Slavoljub Čvorović, Dušan Otašević, Oto Logo, Ljuba Popović, Dragan Lubarda, Stevan Knežević, Bogdan Kršić, Tomislav Kauzlarić, Branko Miljuš, Radovan Kragulj, Miodrag Nagorni, Ilija Kostov, Bora Iljovski, Kolja Milunović, Predrag Nešković, Milan Žunić, Emir Dragulj, Živojin Turinski, Momčilo Antonović, Milan Blanuša, Milja Nešić, Dragan Rogić, Milun VIdić, Živko Đak, Jakov Đuričić, Mile Grozdanić, Božidar Damjanovski.

3) Drag(oljub).Kažić, katalog izložbe, Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1-10. oktobar 1975.

4) P(avle)V(asić), Potreti beogradskih umetnika, Beograd, Politika, 11. oktobar 1975.

Branimir Karanović (1950. Beograd)
Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1974, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1976, klasa prof. Marka Krsmanovića. Od 1974. izlaže samostalno (Beograd, Ljubljana, Venecija, Solun, Pariz…) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Krakov, Edinburg, Solun, Njujork, Tuzla, Berlin, Ulan Bator, Pariz, Madrid…). Nagrade/izbor: Prva nagrada za grafiku Inter-debi, Krakov, 1976; Nagrada Veliki pečat, Beograd, 1977; Prva nagrada za crtež na izložbi Jugoslovenski portret, Tuzla, 1979; Zlatna igla ULUS-a, 1981; Nagrada za fotografiju na Oktobarskom salonu, 1997; Velika nagrada ULUPUDS-a na Majskoj izložbi, Beograd, 2003; Aprilska nagrada Skupštine grada Beograda za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti, 2005. godine. Bio je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu; u zvanju je profesor emeritus.

Foto © Rajko R. Karišić i Nenad Nenadović

by FgkAdNS

Danilo Paunović – Opažena periodičnost

Danilo Paunović – Opažena periodičnost

29. jul – 14. avgust 2024.

Koristeći fenomen ritma ne samo kao formalnu karakteristiku svojih radova, nego i u širim teorijskim i naučnim okvirima kao prostorno-vremenski definisan koncept, Danilo Paunović u svojoj umetničkoj praksi, koristeći medij grafike, prenosi ideje o ritmu kao univerzalnom stanju sveta. Repeticijom istovetnih obrazaca i likovnih elemenata i struktura, postiže se efekat kretanja i pomeranja. Redukcijom formalnih elemenata na liniju i proste geometrijske oblike, njihovim ponavljanjem i izmeštanjem, autor u svojim grafikama postavlja ritam u svoj najosnovniji oblik. Izmeštanjem grafike iz teritorije zida i postavljanjem u prostor, Paunović ulazi u polje instalacije, sa željom da svojim radovima manipuliše i sam prostor. Posmatrača postavlja u poziciju aktivnog učesnika, koji svojim kretanjem učestvuje u ritmičkom definisanju prostora. Uključujući ideju plastičkog u svoj rad umetnik želi da uđe u polje čulnog, taktilnog, senzacijskog i sinestetičkog. Radovi Danila Paunovića pokazuju snagu I potencijal koji grafika poseduje u medijskom smislu. Ovakav pristup i razmišljanje o prostornim mogućnostima grafike pomera granice samog medija, ispitujući njeno mesto u sistemu savremene umetnosti.

Iz predgovora Mirka Kokira, istoričara umetnosti

Danilo Paunović (1997. Niš) U rodnom gradi završio je osnovne studije na Fakultetu primenjenih umetnosti (2020); master studije na Fakultetu likovne umetnosti (2021) u Beogradu na odseku grafike. Sada je na doktorskim studijama na istom smeru, u klasi prof. Vladimira Milanovića. Angažovan je u svojstvu istraživača-saradnika na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti. Učesnik je brojnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a samostalno je izlagao dva puta.

Katalog možete preuzeti ovde

by FgkAdNS

Simfonija Puta svile

Simfonija Puta svile

21. jul - 27. jul 2024.

Radovi nastavnika Grafičkog odseka Akademije likovnih umetnosti u Si’anu, Kina.

Saradnjom beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti i Grafičkog kolektiva, a u sklopu inicijative „Pojas i put“, organizuje se izložba profesora Grafičkog odseka Akademije likovnih umetnosti iz Si’ana u Galeriji Grafičkog kolektiva. Ova izložba predstavlja nastavak dugoročne saradnje Beograda i Si’ana. Naime, kulturna saradnja je počela pre 15 godina; obeležavajući šest decenija rada Grafički kolektiv je gostovao na ovoj Akademiji u Si’anu te 2009, pored ambicioznog izložbenog projekta održane su radionice i predavanja, a ovaj boravak je ostao nezaboravan,

Nastavljen je puls žive stvaralačke aktivnosti i razvio se na nivou saradnje umetnika sa Akademije iz Si’ana i Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda. Akademija likovnih umetnosti u Si’anu, nekadašnjem drevnom gradu Čang’anu, početnoj tački Puta svile na Istoku, odnegovala je mnoge umetnike koji uživaju veliki ugled na međunarodnoj sceni. Univerzitet umetnosti u Beogradu, s druge strane se smatra kolevkom inovativnih ideja na Balkanu. Ove dve institucije dele sličnosti u vezi sa konceptima likovnog obrazovanja, međunarodne saradnje i umetničkog stvaralaštva.

Kustos današnje izložbe je prof. Dimitrije Pecić sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Kao gostujući profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Si’anu, dao je značajan doprinos kulturnoj razmeni između Kine i Srbije. Takođe, dobitnik je i “Sankin nagrade za prijateljstvo“ koju dodeljuje vlada provincije Šanksi. Ovaj međukulturni dijalog i saradnja, ne samo da se umetnicima iz obe zemlje pruža prilika za prikazivanje osobenosti kultura već i podsticaj da uče o stranoj kulturi, unose inovacije u svoj rad ali i doprinosi vitalnosti kulturne razmene Kine i Srbije.

Na izložbi je predstavljeno 35 radova 17 nastavnika sa Grafičkog odseka Akademije likovnih umetnosti u Si’anu. Ovi radovi referišu na bogato nasleđe tradicionalne kineske umetnosti, ali isto tako, odražavaju inovativni duh savremenih kineskih umetnika, prikazujući različite autorske izraze kineske grafike u kontekstu savremene umetničke prakse.

Katalog možete preuzeti ovde

by FgkAdNS