Урош Тошковић - Мистификација са разлогом

Урош Тошковић - Мистификација са разлогом

Од 29. априла до 23. маја 2024.

Урош Тошковић је од раног детињства био изложен ужасима рата и великом сиромаштву што је утицало на његов живот и стваралаштво. Рано је почео да се интересује за уметност, цртао је мртве војнике и коње које је виђао у свом окружењу. Ове трагичне сцене страдања добоко су урезане поетски код његових радова, блиских естетици арт брута. У његовом турбулентном животу Црна Гора, Београд, Париз, Америка, Београд, са завршним кругом у Црној Гори топоними су који представљају разне фазе Тошковића, меланхолика, чија уметност реферише на агонију, болест, крик, сиромаштво, трагику индивидуе. Снажно је и његово јеретичко убеђење према слабостима грађанског стила живота чији конформизам је разумео као губитак слободе у формама без суштине. Тошковићевим неконвенционалним стилом живота створени су митови и легенде; сликареви феномени су изворност и истина у отпору према устаљеним начинима комерцијализације уметности. Експресија цртачке ортографије, линије, форме, боје у систему су уметничке традиције у којој је Тошковић стварао своје дело. Његови радови налазе се у многим музејским и приватним колекцијама у земљи и свету.
Верује се да су многа дела изгубљена у бројним селидбама и немирима свакодневне егзистенције и неприлагођености. Током седам деценија стваралаштва излагао је на око 50 самосталних и исто толико групних презентација у националним и интернационалним оквирима.

Повод за ову изложбу је књига, капитално издање посвећено опусу Уроша Тошковића; аутор Бојан Kрљић је своју колекционарску пасију посветио овој хиперсензибилној и бунтовној личности, сликару човекове судбине и мајстору магије цртежа. Промоција књиге одржаће се током трајања изложбе.

Урош Тошковић (1932– 2019), завршио је 1952. Средњу уметничку школу у Херцег Новом, а 1957. дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду. Од 1957. је у Паризу као стипендиста француске Владе, где завршава Школу лепих уметности. У Паризу остаје до 1977. где је имао неколико самосталних и групних изложби. У Графичком колективу је самостално излагао 1960. и 2011. радове из колекције Бојана Kрљића. У два наврата путује у Америку, 1967. у Њујорк, а 1969. у Лос Анђелес. Од 1977. до 1996. живи и ствара у Београду. Одлази 1996. у Црну Гору, где остаје до краја живота.

Изложба је део циклуса „Традиција за будућност“ која фокусира значајне стваралачке личности које су креативним опусом обележили историју Графичког колектива током протеклих 75 година, али и националну културу.


Љубомир Kокотовић - Врло важан скуп

Љубомир Kокотовић - Врло важан скуп

Избор из графичког опуса

Од 08. do 26. априла 2024.

Љубомир (Љубиша) Kокотовић, рођен 1936. у Банатском Kарађорђеву, је истакнути сликар и књижевник. Након студија на Факултету ликовних уметности у Београду, специјализовао се за графику у Бриселу под менторством Густава Марсула.

Његова каријера обухвата живот и рад у више европских земаља, укључујући Белгију, Енглеску, Француску, Холандију, и Италију, где је сарађивао с Пјер Ђорђом Спалацијем.

Kокотовић се након богате интернационалне каријере вратио у Србију, где је наставио са својим уметничким деловањем.

Имао је преко 80 самосталних и групних изложби широм света, делујући раме уз раме са уметницима попут Пикаса, Далија и Мироа. Британска критика га је препознала као једног од четири најзначајнија цртача своје ере.

Преузмите каталог


Слободан Машић - Етика и естетика комуникације

Слободан Машић - Етика и естетика комуникације

Од 19. фебруара до 15. марта 2024.

Слободан Машић, од својих студентских дана, био је активан члан београдске културне сцене. Прво као новинар у ликовној рубрици студентског часописа “Видици”, а затим као уредник истог часописа. Чак и политика није му била страна – већ у студентским данима, проналазио се у улози представника техничких факултета. Касније је учествовао и на јавним панелима у београдском Дому омладине.

Крајем шездесетих година, као графички дизајнер, сарађивао је са Бором Ћосићем на неоавангардном часопису “Рок” – часопису за естетичко испитивање стварности. Такође, обликовао је и часопис “Уметност”, као и први број загребачке публикације “Енцицлопедиа модерна” .