Otvaranje izložbe Dušana Petričića "BEOGRAD, ONOMAD"
DUŠAN PETRIČIĆ
“BEOGRAD, ONOMAD”
- septembar – 16. oktobar 2026.
U stvaralačkom opusu Dušana Petričića (1946) ilustracija i karikatura su oblasti kojima je autor posvetio najviše vremena ostvarujući svoje vrhunske kreativne domete. Petričićev opus obuhvata stotine hiljada projekata i hiljade radova tokom oko šest decenija stvaranja ukazujući na autorove različite profesionalne afinitete (i ljubavi). Mada je uspešno radio animirani film, špice i scenografije za TV emisije, plakate i kalendare, pozorišne kostime, najvažniji (i najobimniji) deo stvaralaštva pripada oblasti karikature i ilustraciji knjiga za decu, dominantnih na retrospektivnoj izložbi “Autobiografika” iz 2008. godine.
Reč je o ličnosti koja je izrazitom individualnošću u mediju ilustracije pomerio standarde (i klišee) lokalne sredine unoseći novo i različito svojim izrazito jakim umetničkim vizijama i profesionalnim nervom. Po svojoj prirodi hrabar učesnik i svedok, kao svojevrsno nedremano oko, radovima prati i komentariše najostljivije markere u atmosferi i duhu vremena.
Svoju novu knjigu “Beograd, onomad” Dušan Petričić posvećuje Beogradu i Zemunu, portretu grada koji više ne postoji. Sam autor voli taj i takav grad ističući da u odnosu na današnji posrnuli i obzdušeni grad, Beograd njegove mladosti, Beograd onomad, neuporediv.
Knjiga svakako predstavlja odu gradu, njegovoj istoriji i njegovim žiteljima o kojima u predgovoru knjige Irina Subotić eksplicira.
Knjiga je strukturisana kao svojevrsna slikovnica (za odrasle) koja problematizuje neke od kardinalnih tačaka našeg grada u 53 ilustracije; raskošan i čitljiv vizuelni deo prate svedeni Petričićevi autorski tekstovi koji samim naslovima “Beogradski muzeji”, SANU, “Kapetan Mišino zdanje”, “Klub knjižrvnika”, “Železnička stanica”…progovaraju o toponimima Beograda, Zemuna. U Petričićevom vizuelnom i tekstualnom konceptu dodoruju se granice dokumentarnog i fiktivnog, realnog i nadrealnog ali najtačnija vizuelna interpretacija Beograda. Drvo života je na korici knjige najavljući, kao i do sada, Petričićevi radovi izdržavaju test vremena.
Druženje sa Dušanom Petričićem održano 3. oktobra 2026. u Galeriji Grafički kolektiv.
Sandra Malić & Stanko Crnobrnja BESKONAČNA SVETLOST
Sandra Malić & Stanko Crnobrnja
BESKONAČNA SVETLOST
7- 25. septembar 2026.
Stvaralački rad partnerskih zajednica poznat je u svetu umetnosti. Svojim novim projektom umetnički par Sandra Milić i Stanko Crnobrnja potvrđuju stvaralačku uzajmanost&poverenje oslonjeni na razvijenu vizuelnu kulturu i senzibilizovano stvaralačko polje. U živoj interakciji prostora ideja i virtuelnog sveta oni kreiraju rad Beskonačna svetlost a, u vremenu post-postmoderne, njihov novi studijski rad može se sagledati u diskursu postfotografije.
U odnosu na hladnu tehnologiju kompjuterske opcije koja zamenjuje ljudsku ruku, koncepcija ovih partnera je sušta suprotnost ovom shvatanju. Jer, za njih, digitalni alati korišćeni u ovom radu nisu autori – oni su produžeci vizije i moćnog zajedništva u postizanju jedistvene stvaralačke ideje. Ta ideja osvaja koncentrovano energetsko polje formatirano u definisani znak kojim pulsira sublimni ikonički prostor. Projekat Beskonačna svetlost svojom genezom i strukturom predstavlja susret para i zajednički fokus ka temperovanom idejnom, esteteskom i emocionalnom premrežavanju. Uprkos aktuelnom bezobalnom vremenu ovaj tandem posvećeno stvara i istražuje moć senzualno-fluidnih filtera u otvorenom dijalogu i impulsivnom osećanju personalnosti i empatije, prostora i slobode. Istovremeno, bogato životno i umetničko iskustvo, kao i zajedničko vreme i prostor, deo su stvaranja nove arkadije, terra incognite.
Sandra Milić i Stanko Crnobrnja, multimedijalni stvaraoci, 2019. pokreću zajednički umetnički projekat ODA- Original Duo Art. Samostalno su izlagali 2020. na izložbi Bauk kruži Evropom.
Sandra Milić, vajarka, dizajnerka i konzervatorka, diplomirala je na Fakultetu promenjenih umetnosti 1999. u Beogradu. Član ULUPUDS-a. Osnivač i dizajner firme SMart.
Stanko Crnobrnja, televizijski i filmski reditelj, producent, scenarista, teoretičar, profesor i publicista, ostvario je preko 2000 emisija i serija, plus tri igrana filma kao reditelj i ko-producent. Utemeljivač je više televizija u Crnoj Gori i Srbiji. Autor je nekoliko knjiga koje poblematizuju oblasti u kojima svara. U višedecenijskoj bogatoj umetničkoj praksi svojim smelim autorskim rešenjima pomerao je ustaljene forme i standarde.
Natalija Đukić - Dečja kuća; Savremeni dizajn enterijera predškolske ustanove
Natalija Đukić – Dečja kuća; Savremeni dizajn enterijera predškolske ustanove
Doktorski umetnički projekat
6-18. jul 2026.
Natalija Đukić je dizajnerka enterijera i doktorand na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. U svom radu bavi se istraživanjem savremenog dizajna
enterijera, sa posebnim fokusom na obrazovne prostore i arhitekturu namenjenu deci. Doktorski umetnički projekat sa nazivom Savremeni dizajn enterijera predškolske ustanove predstavlja sintezu teorijskog istraživanja i umetničke prakse u oblasti savremenog enterijerskog dizajna i pedagogije prostora. Polazeći od koncepta arhitekture detinjstva i principa Ređo Emilija pedagoškog pristupa, rad istražuje potencijal savremenog dizajna enterijera predškolskih ustanova kao prostornog, pedagoškog i umetničkog medija koji aktivno učestvuje u oblikovanju iskustva ranog detinjstva. U okviru ovog teorijskog modela prostor se ne posmatra kao neutralna pozadina obrazovnog procesa, već kao „treći vaspitač“ – aktivni činilac koji podstiče istraživanje, igru, komunikaciju i zajedničko učenje. Naziv Dečja kuća upućuje na ideju vrtića kao mesta pripadanja, zajedništva i svakodnevnog istraživanja sveta. Umesto institucionalno definisanog prostora, predškolska ustanova promišlja se kao otvoreno i podsticajno okruženje koje podržava razvoj dečje autonomije, kreativnosti i socijalnih odnosa. U tom smislu arhitektura postaje sredstvo oblikovanja iskustva, a enterijer prostor susreta različitih potreba, aktivnosti i načina učenja.
Izložba je koncipirana kao prostorna naracija koja prati razvoj projekta od teorijskih polazišta do konkretnih projektantskih rešenja. Ova prezentacija predstavlja segment umetničkog doktorskog projekta koji kroz arhitektonske crteže, dijagrame i trodimenzionalne vizuelizacije prikazuje rezultate istraživanja odnosa između prostora, pedagogije i kulture detinjstva.
Natalija Đukić se školovala na Istituto di Design, Milano i na Fakultetu za umetnost i dizajn, Beograd. Sa Predragom Maksićem 2009. osnovala je dizajnerski Studio Pilastro.
Član je programskog tima Beogradske internacionalne nedelje ahitekture. Predaje na Akademiji tehničkih strukovnih studija u Beogradu od 2021. Članica je ULUPUDS-a.
Sadko Hadžihasanović - The Best of Sadko
SADKO HADŽIHASANOVIĆ – The Best of Sadko
15. jun – 4. jul 2026.
Sadko Hadžihasanović (1959) tri decenije živi i stvara u Torontu uspevajući da razume i premosti modele kulture Zapada i tranziciju Istoka. Među srećne okolnosti je i slikareva edukacija u kojoj je asimilovao kvalitete sarajevske i beogadske umetničke škole. Isto tako, tokom 80-ih godina, učešćem na relevantnim, izložbama stekao je u Jugoslaviji reputaciju afirmisanog mladog umetnika. Izmene u poetskom i likovnom konceptu njegovog dela tokom decenija logične su i svaka promena sredine na magistralnim tačkama njegovih putovanja od Sarajeva do Beograda i Toronta pojačala je inicijalno pitanje identiteta, ideologije, estetike i etike, meinstrima i lokalnog, autonomije umetničkog dela, kulture slikarskog jezika. Preseljenje u Kanadu svakako je predstavljao novi veliki izazov; životna praksa potvrđuje da samo izdržljivi ljudi sa vizijom savlađuju emigrantske teškoće, društvene norme nove sredine, egzistencijalne i umetničke probleme. Može se reći, Sadko Hadžihasanović je izborom koncepcije fluidne strategije osvojio novi ambijent i kontinuirano nastavio da stvara, stekao svog galeristu, a pri tom pažljivo neguje i prisustvo na regionalnoj sceni svoje primarne domovine.
Tokom protekle dve decenije ovaj slikar je samostalno izlagao u Beogradu nekoliko puta, a nova postavka u Grafičkom kolektivu predstavlja nastavak izoštravanja poetskog diskurs njegovih razuđenih struktura autopoetičnosti. Ističući samoironični naslovom The best of Sadko, preuzetog sa Hadžihasanovićeve beogradske izložbe iz 2005, ovaj savremeni nomad uspeo je, uprkos svemu, da sačuvao sopstveni slikarski hedonizam.
Upadljiv je slikarev koncept osvajanja stvaralačke slobode vezan za korišćenje recikliranih materijala – dekorativni elementi, patern industrijske štampe tapeta ili štampanog platna; najčešće figuralni ili floralni – u svojoj suštini integrsani su u sam rad u kojem su – već prema umetničkim sadržajem u kojem su prividno nedovršeni radovi – otvoreni za novo čitanje.
Tokom prethodnih godina Hadžihasanović je svoj umetnički potencijal usmerio ka istraživanjima u mediju umetničke grafike i digitalne tehnologije; nevelike bakarne ploče su matrice za grafiku ali i crtež/sliku, a u digitalnoj tehologiji kadrovi surove stvarnosti čitaju se u stotinama ručno crtanih animacija.
Teme identiteta, sećanja i migracija u sinergiji društvene kritike, crno/humornog tona i emigrantskog iskustva izraženi su u crtežima, slikama, kolažima, grafikama, asamblažima i video radovima koji će biti izloženi u Grafičkom kolektivu.
Bio je aktivan član umetničke grupe Zvono iz Sarajeva 80-ih godina 20. veka i brusio je ideje grupe koja je uz očekivnje kolektivne kreativnosti težila poštovanju individualnosti. Duhovno bratstvo sa Zvonom blisko je opciji izjednačiti umetnost sa svakodnevicom iz koje proizilaze i u koju se u različitim fazama vraća.
74. Majska izložba grafike "Posvećeno kontinuitetu i hrabrosti"
74. Majska izložba grafike beogradskog kruga – Posvećeno kontinuitetu i hrabrosti
„Posvećeno kontinuitetu i hrabrosti“ naziv je 74. Majske izložbe grafike, koja će biti otvorena u ponedeljak, 18. maja 2026. godine u Galeriji Grafički kolektiv. Tom prilikom tradicionalno će biti dodeljena i nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva.
Odgovor na pitanje šta je grafika danas i kako danas razumeti grafiku nije jednostavan. Brisanje granica medija, kritičko preispitivanje materijala i procesa (naglasak na procesualnosti i konceptualnosti) i reinterpretacija osnova grafičke umetnosti, opšta su mesta značajnih evropskih izložbi, poput recentnih izdanja Bijenala grafike u Ljubljani ili aktuelnog projekta Frontispiece/Precipice u Portu, u Portugaliji, u kojem učestvuje i naša umetnica Jelena Sredanović.
U tom širem kontekstu pluralizma pristupa, sagledava se i ovogodišnja postavka u Grafičkom kolektivu koja predstavlja jedan mogući izbor savremene grafičke produkcije; izloženo je 148 radova autora iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, uz učešće nekoliko umetnika iz inostranstva. Raspon godišta učesnika od 1946. do 2006. govori o kontinuitetu, istrajnosti i hrabrosti dok prisustvo velikog broja novih autorskih pojava potvrđuje porast interesovanja za medij grafike kao relevantnog i podsticajnog prostora umetničkog izražavanja danas. Na izložbi su prisutni brojni poliptisi kao i grafička rešenja nestandardnih/velikih dimenzija, a pored klasičnih otisaka na papiru, autori eksperimentišu sa različitim podlogama i materijalima. Radovi tako uključuju štampu na platnu, svili, foliji, drvetu i akrilu, kao i vez na grafičkom papiru. Tematska razuđenost ide u korak sa savremenim tokovima i pokazuje vitalne autorske koncepcije, od ličnih i intimnih do društveno angažovanih narativa. Kontinuitet ove smotre (74. godina) govori o trajnosti svojevrsnog umetničkog dijaloga, sposobnosti da kroz više od sedam decenija ona ostane/opstane (na prvoj liniji) relevantno polje susreta različitih iskustava/poetika i ključna tačka razvoja domaće grafičke scene. Preispitujući same osnove grafičkog medija kroz sopstveni identitet i reflektujući globalne promene koje oblikuju savremeno polje grafike, ovogodišnja Majska izložba u Grafičkom kolektivu i njena posveta kontinuitetu i hrabrosti, sasvim sigurno nude jedan od mogućih odgovora na pitanje šta je grafika danas i ovde.
Na 74. Majskoj izložbi grafika 2026. za nagradu Veliki pečat radio je Žiri u sastavu: Milica Bjelanović, grafičarka, Milena Marjanović, istoričarka umetnosti i predsednik žirija Nikola Velicki, grafičar. Posle pažljivog pregledanja radova 148 autora i sužavanjem liste predloženih, većinom glasova doneta je odluka da nagrada Veliki pečat na ovogodišnjoj Majskoj izložbi pripadne Jovanki Mladenović za instalaciju „Entropija pejzaža – između kontrole i greške 01“, eksperiment u kombinovanoj tehnici linoreza na akrilu i papiru.
Jovanka Mladenović (1979) je diplomirala u Beogradu, na Fakultetu likovnih umetnosti gde je magistrirala i doktorirala. Kao stipendista Francuske vlade 2007/2008. na studijskom boravku je na Ecole Nationale des Beaux-Arts u Parizu. Istrajnost i talenat se mogu pratiti iz bogatog CV: učestvovala je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama, rezidencijalnim programima, seminarima i radionicama u Beogradu, Njujorku, Vašingtonu, Pekingu, Parizu, Los Anđelesu, Barseloni, Helsinkiju, Minhenu idr. Dobitnica je više priznanja i stipendija; njeni radovi su u privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Docent je na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Jovanka Mladenović je ličnost dobre percepcije i odnegovanog senzibiliteta. U njenoj stvaračakoj poetici grafika je jedan živi umetnički medij čije su forme slobodne a suštinska pitanja otvorena. Nagrađena grafika izvedena je u tehnici linoreza, ali otisak nije štampan direktno na papiru već je na papir aplicirana stara akrlina boja koja je potom propuštena kroz presu i time je stvoren zanimljiv reljef na koji je kasnije otiskivana matrica linoleuma. Tim preklopima i njihovom repeticijom rad je dobio na ritmičnosti i dinamici. Upravo je taj eksperimentalni pristup, precizno kontrolisan likovnom intuicijom, izdvojio ovu grafičku instalaciju na Majskoj izložbi za nagradu ”Veliki pečat”.
U užem izboru za nagradu Veliki pečat bio je i rad Davida Mlađovića.
Tafil Musović - Zaboravljeni crteži i još ponešto
Tafil Musović – Zaboravljeni crteži i još ponešto
20. april – 9. maj 2026.
U recepciji Musovićevog dela upadljiv je kapital intelektualnog fundusa, afinitet za tradiciju i njena izvorišta, negovanje veza sa kulturnom istorijom, a veliki umetnički uzori – Pesoa, Lorka, Bekman, Bejkon, Učelo, Mazačo, Munk, Tešić, Marčetić – snažno su uporište slikaru u dijalogu o večnim temama identiteta i egzistencije. Reč je o ugroženoj kulturi u čijoj su elaboraciji sintagma egzodus i/ili egzilant, kao markeri vremena, kondenzovani u jak vizuelni znak stanja i pojava; fluidni metaforični refleksi glasa savesti čitljivi su u recepciji arhetipsko-intuitivno-kontemplativnog toka.
Velike radne energije i stvaralačke posvećenosti ovim izborom 55 radova iz opusa slikar obeležava pet decenija od svoje debitantske izložbe u Grafičkom kolektivu.
Indikativan je autorefleksivni Musovićev zapis u katalogu: „Živimo u vremenu bremenitom svim i svačim. Ili, u vremenu u kojem se promalja večna zima. Bez ljudi. Govoriti o zaboravljenim crtežima je momenat prisećanja i istovremeno trenutak kada stvarnost ustupa mesto prošlosti. Imam sreću da moja saputnica u životu, već oko četrdeset godina, nenametljivo prati moj rad. Kada moj crtež počne da šeta s jednog mesta na drugo mesto, ona zna: vreme je da se taj crtež preseli u deo ateljea gde su fioke. Obično u tim fiokama ne držim ništa jer se neke od njih teško otvaraju, tako da me nerviraju. Na ovaj način se veliki deo mojih crteža uselio u neke od tih fioka. Život tih crteža je, putem fioka, produžen u mom zaboravu jer s novim radovima skoro da se potpuno izbriše njihovo postojanje. Moja supruga se jednog dana pojavila, možda pre godinu dana, sa više od sto crteža za koje sam mislio da sam ih uništio. Bio sam prijatno iznenađen. Eto, tako će ovi zaboravljeni crteži, umesto u fiokama, završiti u galeriji Grafičkog kolektiva. Moja žena, Džesika (Jessica) spasila ih je od onog koji ih je nacrtao. (Ipak, ja nisam Gogoljev Taras Buljba.)
Na kraju, kakvi su to radovi? Oni su deo mojih novih radova. Zapravo, to su slike na papiru. Stvarnost je vaga sa dva tasa: na jednom je sadašnjost, na drugom prošlost. Sadašnjost je arogantna i nametljiva i zaboravlja koliko zavisi od prošlosti. Ona nije ljubitelj dijalektike. Saznao sam: postoji jedna tajna ruka, ne tržišta (Adam Smit) već tajna ruka ljubavi koja brine o meni i mom radu.” zapisao je odu Ženi proteklog marta u Amsterdamu.
Razgovor sa Tafilom Musovićem u emisiji Zlatni presek Radio Beograda 2, koji je vodila Tanja Živković 29. aprila 2026, možete poslušati putem sledećeg linka.
Olivera Basta - Kao vreme i kao trag
OLIVERA BASTA - Kao vreme i kao trag
Grafike na ručno rađenom papiru
6 - 18. april 2026.
Olivera Basta je dve decenije prisutna na umetničkoj sceni Republike Srpske, Srbije i regiona, a svojim kontinuiranim radom izgradila je ubedljiv umetnički izraz. Ona kreativne impulse nalazi u prirodnim oblicima koje pažljivom selekcijom transformiše u stilizovane grafičke znakove. U njihovoj fragmentarnosti moguće je iščitavati univerzalne teme identiteta, plodnosti i drugih bazičnih životnih procesa. U radu Olivere Basta značajan je istraživački postupak sa ručno rađenim papirom koji sama stvara i koji postaje unikatna matrica grafičkog otiska. Upravo ovaj kreativni proces daje posebnu materijalizaciju, ton i senzibilitet tipične za njeno grafičko stvaralaštvo.
Grafike Olivere Baste predstavljaju primer ubedljivog umetničkog izraza koji sa dozom optimizma potvrđuje stav o vitalnosti klasičnog grafičkog postupka i neiscrpnosti njegovih estetskih potencijala. Radovi prepoznatljive rukopisne ortografije sa stilizovanim oblicima semena, lista, kapljice ili ploda šljive, svedoče o interesovanju autorke za univerzalne teme plodnosti, rađanja i životnih ciklusa. Umetnica afirmiše ideju o samospoznaji kroz kontinuirano preispitivanje svog porekla, lokalnog životnog i stvaralačkog habitusa, kao i inicijalnih poriva umetničke akcije. Njeni radovi ukazuju na negovanje vizuelnih kvaliteta visoke štampe i bogate likovnosti-teksture ručno pravljenog papira koji su integralni deo njenog autorskog koncepta.
Olivera Basta, rođena 1986. u Banja Luci (devojačko Šipka) diplomirala grafiku 2009. na Akademiji umjetnosti u Banja Luci. Na istom fakultetu 2016. završila master studije slikarstva i upisala master studije grafike. Izlaže od 2006. samostalno na 16 izložbi u Banja Luka, Šapcu, Pančevu, Beogradu, Prijedoru, Sarajavu, Mariboru… Kolektivno je izlagala na preko180 izložbi u zemlji i inostranstvu: u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Rumuniji, Poljskoj, SAD-u, Kanadi, Slovenija, Kina, USA, Italija, Španija, Mađarska, Makedonija, Gruzija… Dobitnica nekoliko nagrada za dela u oblasti grafičkog stvaralaštva. Laureat je nagrada Grafičkog kolektiva: Mali pečat (2020) i Veliki pečat (2024).
Živi i stvara u Banja Luci.
Jasna Gulan Ružić - Linija i površina
Jasna Gulan Ružić
"Linija i površina"
Crteži i grafike
16. mart - 2. april 2026.
U ponedeljak, 16. marta u 19h, u Grafičkom kolektivu izložbu Jasne Gulan Ružić otvoriće prof. Zoran Todović.
Postavka obuhvata dve poetske i vizuelene celine crteža i grafika nastale tokom dve protekle godine, a u kojima autorka dosledno razvija estetski diskurs uspostavljen još pre 25 godina, na samim njenim umetničkim počecima. Naslov ciklusa Linija i površina objedinjuje dva povezana ciklusa grafika i crteža. Grafike iz istoimenog ciklusa u tehnici linoreza, realizovane su u okviru Sićevačke grafičke radionice 2024. godine. Ciklus crteža Anatomija površine, rađeni su kineskim tušem, na rezidenciji u Szent András Kastély, u okviru Danube Art Line programa u Mađarskoj 2025. godine. Autorka nastavlja proces daljeg rada u ovim stvaralačkim sublimacijama crteža i grafike.
Crtežima iz toka Anatomija površine, izvedenih kineskim tušem, istražuju se moguće relacije između linije i površine, kao i odnosi crne i bele sa fokusom na pronalaženju delikatnih tonskih vrednosti unutar bogate skale crnih. Mekši i homogeni urezi u matricu linoleuma stvaraju pojednostavljene linije i jake kontraste. Čista ploha grafika u linorezu odlikuje taktilni odnos otisnute forme i crvene i crne bojene vrednosti. U obe celine radova plošnost ostaje dominantno likovno polazište unutar kojeg se naslućuju energija volumena i plastičnost forme.
U genezi ovog rada iskristalisale su određene vizuelne i estetske vrednosti - jednostavna likovna sredstva i sveden kolorit, rafinirane, pročišćene i kristalno strukturisane kompozicije. Stvaralački pristup Jasne Gulan razume se kao egzistencijalna nužnost, a na prepoznatljivom vizuelnom izrazu i njegovoj artikulaciji počivaju naše postojanje, ali i odnos prostora i vremena.
Jasna Gulan Ružić (1976, Novi Sad) diplomirala, magistrirala i doktorirala na Katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Na istoj Akademiji je vanredni profesor. Njena polja istraživanja su crtež, grafika, konzervacija i restauracija. Izlagala je na 24 samostalne i oko 100 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada.
Aleksandra Đukić „Portret narcisa“
Aleksandra Đukić „Portret narcisa“
23. februar – 7. mart 2026.
Umetnički doktorski projekat
Doktorska izložba Aleksandre Đukić „Portret narcisa“ predstavlja radove koji kroz različite umetničke pristupe i medije (slike na ogledalu, crtež, vez) fokusiraju fenomene identiteta, narcisoidnosti, taštine i mehanizme manipulacije. Poliptih slika „Zid narcisa“ noseći je rad projekta u kojem autorka istražuje narcisoidni poremećaj kao dinamički proces samorefleksije i samopotvrđivanja, gde se identitet stalno preispituje i rekonstruiše. Oslanjajući se na Jungovu ideju o Sopstvu, koristi ogledalo kao centralni element koncepta koji u proces unosi faktor nepredvidivosti. Reflektujući odnos između stvarnosti i njenog odraza, ogledalo ukazuje i na lomljivost i promenljivost ličnog identiteta.
Aleksandra Đukić (Beograd, 1997) doktorant je Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu gde je završila osnovne i master akademske studije. Izlagala je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim, nacionalnim i internacionalnim izložbama. Učesnica je više umetničkih konferencija i rezidencijalnih programa u inostranstvu.
Razgovor sa Aleksandrom Đukić u emisiji Zlatni presek Radio Beograda 2, koji je vodila Tanja Živković 25. februara 2026, možete poslušati putem sledećeg linka.
Jovana Subašić „Veštačka inteligencija – kreator ili plagijator“
Jovana Subašić „Veštačka inteligencija – kreator ili plagijator“
23. februar – 7. mart 2026.
Umetnički doktorski projekat
Jovana Subašić se u svom radu „Veštačka inteligencija – kreator ili plagijator” fokusira na upotrebu veštačke inteligencije u umetnosti sa teorijskog, praktičnog, stvaralačkog i etičkog aspekta. Polazeći od digitalnih crteža u formi ilustracije i stripa, koje zatim nadograđuje uz pomoć modela veštačke inteligencije, kroz dva različita stvaralačka procesa realizuje iste konceptualne zadatke. Budući da proces veštačkog generisanja sadržaja podrazumeva upotrebu već postojećih slika i drugog digitalnog sadržaja na internetu, otvaraju se pitanja granica između ljudske kreativnosti i mašinski generisanih vizuelnih rešenja, originalnosti stvaralaštva, autorstva i autorskih prava.
Jovana Subašić (Beograd, 1997) osnovne i master akademske studije završila je na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti a ovom postavkom završava doktorske studije. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim, nacionalnim i međunarodnim izložbama.
Intervju sa Jovanom Subašić koji
je vodila Mirjana Boba Stojadinović,
objavljen u Kulturnom dodatku lista
Politika, u subotu 7. marta 2026,
možete u celosti pročitati ovde.
Razgovor sa Jovanom Subašić u emisiji Zlatni presek Radio Beograda 2, koji je vodila Tanja Živković 25. februara 2026, možete poslušati putem sledećeg linka.